Истраживања показују да се дешава нешто што може да изгледа као генерацијски сукоб – бејби бумери одлазе у превремену пензију, генерација Z жели да да отказ.
Социолози пишу да су разлози дубљи него што то на први поглед делује.
Бејби бумери све чешће одлазе у пензију раније него што се очекивало, фрустрирани променама на радном месту, новим технологијама и растућим тензијама са млађим колегама.
Истовремено, припадници Генерације Z отворено говоре о напуштању послова који им делују исцрпљујуће или бесмислено.
Многи лидери ово тумаче као судар вредности: старији “не могу да се прилагоде”, млађи “немају посвећеност”.
Подаци, међутим, говоре знатно сложенију причу.
Лојалност, смисао и титуле
Бејби бумери су генерација рођена између 1946. и 1964. године, одрасла у периоду економског раста, стабилних каријера и јасних хијерархија.
Рад је често био централни део идентитета, а лојалност компанији сматрана врлином.
Генерација Z обухвата оне рођене отприлике од 1997. до 2012. године. Они су ушли на тржиште рада у свету сталних криза, убрзаних технолошких промена и нејасних каријерних путања.
Стабилност не узимају здраво за готово, а смисао и ментално здравље често стављају испред титула.
Ново истраживање компанија Clari и Salesloft, спроведено у сарадњи са Workplace Intelligence, обухватило је 2.000 запослених и менаџера продаје.
Резултати су занимљиви и инспиришу на питања: 19% бејби бумера планира да се превремено пензионише јер су “уморни од рада са Генерацијом Z”, а 28% припадника Генерације Z активно тражи посао на коме неће морати често да сарађује са бејби бумерима.
Конфликти “тешки” 56 млрд УСД
Цена овог трења није симболична. Истраживање процењује да генерацијски конфликти коштају организације око 56 млрд УСД годишње, кроз пад продуктивности, лошу комуникацију, сагоревање и неравномерно усвајање нових технологија попут вештачке интелигенције.
На први поглед, делује као да се корпоративна радна атмосфера само од себе распада.
Истраживање Oklahoma State University, засновано на узорку од 1.000 запослених, доноси другачију слику: 71 % запослених из Генерације Z остаје на послу или у каријери дуже него што жели, јер не зна како да оде. Готово половина активно размишља о промени правца, а 68 % каже да њихов послодавац уопште не зна да планирају промену.
Када се ова два истраживања повежу, појављује се кључна истина коју лидери често превиђају.
Бејби бумери одлазе јер могу. Генерација Z остаје јер не зна како да не остане.
Радно окружење се драматично променило
За многе бејби бумере, данашње радно окружење једва личи на оно у којем су изградили каријере.
Алати засновани на вештачкој интелигенцији, нови комуникациони канали и промењене дефиниције продуктивности нарушавају идентитет грађен деценијама.
Када се те промене уводе без контекста и подршке, фрустрација расте, а превремена пензија постаје излаз из система који више нема смисла.
Генерација Z има другачији проблем. Ушли су у свет сталних промена, али без јасних мапа кретања.
Каријерни путеви су невидљиви, лојалност делује ризично, а савети су често апстрактни. Иако се доживљавају као “генерација која стално даје отказ”, реалност је да су многи заглављени у улогама које су већ прерасли, несигурни како да направе следећи корак без трајне штете по каријеру.
Вештачка интелигенција није ублажила овај јаз. Напротив, продубила га је. Иста студија Clari–Salesloft показује да би 39% припадника Генерације Z радије имало AI менаџера него бејби бумера, а 25% бејби бумера радије би радило са АI него са колегом из Генерације Z.
Ово није гласање за технологију, већ за предвидљивост. Када су очекивања нејасна, АI делује једноставније од људи.
Где лидерство прави разлику
Има ли решења и шта кажу стручнији? На сцену ступа лидерство.
Решење није у снижавању стандарда нити у избегавању тешких разговора, већ у ономе што стручњаци називају “ангажованом емпатијом”.
То је способност да се разуме како различите генерације доживљавају исти систем и да се то преточи у јасну, практичну комуникацију, кажу психолози.
За генерацију Z то значи конкретне разговоре о каријери: вештине, рокови, опције, следећи кораци. Не фразе о “расту”, већ мапе.
За бејби бумере то значи признање да отпор према новим алатима често није тврдоглавост, већ питање идентитета. Када се искуство повеже са новим технологијама, уместо да се поништи, чува се институционално знање и гради поверење.
Решење није мање генерација на радном месту. Решење су лидери који умеју да јасно објасне правила игре, довољно јасно да људи не морају да беже да би сачували себе, препоручују мајстори савремене комуникације.
Преузмите андроид апликацију.
