Патријарх СПЦ Порфирије служио је свету архијерејску литургију у Николајевској цркви у Земуну и нагласио да се српски народ данас сабира у радости славећи Светог Николу.
Порфирије је свом говору рекао да је данашња слава Светог Николе добра прилика да се људи виде, сретну и загрле, те у радости саберу око имена светитеља.
Патријарх је нагласио да је српски народ изабрао Светог Николу не случајно, већ због тога што је, поред свих врлина, имао и веру у Христа, наводи се на сајту СПЦ.
„Има мноштво светитеља, али је наш народ изабрао да Светог Николу узме као оног који је најомиљенији, јер, ево, готово читав наш народ слави, а како то кажу – пола слави, а пола иде на славу“, рекао је он.
Додао је да је славећи Светог Николаја, народ у Србији разумео да је вера оно што је најважније у животу појединца, али и у животу једног народа.
„Од тога у шта верујемо и како верујемо зависи наш живот. Од тога зависи ко смо и отуда наш народ, од Светог Саве до наших дана, воли Светог Николаја зато што је најочигледнија врлина у његовој личности врлина вере“, навео је Порфирије.
Николајевска црква је најстарији православни храм у Земуну, подигнут у периоду од 1745. до 1752. године на месту старије, сламом покривене дрвене српске цркве.
Црква Светог оца Николаја у Земун је проглашена 1948. за споменик културе.
Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Николу, заштитника путника, морепловаца и деце.
Код читавог хришћанског света Свети Никола се поштује као велики чудотворац.
Свети Никола је најчешћа крсна слава код Срба, па се сматра да половина Срба слави Светог Николу као крсну славу, док друга половина иде у госте.
Светог Николу су људи још током његовог живота, због изузетне личности и духовности, сматрали светитељем.
Помагао је народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу. Добра дела чинио је тајно.
Замонашио се и читаво богатство, наслеђено од родитеља, разделио је сиромашнима, старима и немоћнима.
Рођен је у време римског цара Валеријана у граду Патара у Малој Азији у луци на медитеранској обали данашње Турске, 280. године, а упокојио се 345. године. 6. децембра, (19. децембра).
Спомен на дан упокојења Светог Николе слави се 19. децембра, по новом или 6. децембра, по старом календару и тај дан се зове зимски Свети Никола, док се 22. маја – 9. маја, слави летњи Свети Никола у знак захвалности ради преноса моштију у Бари.
Свети Никола је храмовна и манастирска слава Српске православне цркве, а посвећено му је више од 600 цркава.
Пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.
Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.
Заштитник је многих градова и лука посебно у Грчкој и Италији.
У грчком фолклору Свети Никола описан је као „господар мора“.
У модерној Грчкој и Србији један је од најпоштованијих светитељ. Заштитник је државе Грчке.
Празник Светог Николе има данас велики комерцијални значај, нарочито у земљама Западне Европе.
Пошто је везан за даривање, дошло је до његове велике популаризације, па се пред тај дан масовно купују поклони.
Преузмите андроид апликацију.
