Нучници су открили како је код одређеног дела људи дошло до повећаног сањарења, и то интензивних и дуготрајних снова, а то су приписали недостатку стимулације у виду друштвеног живота и активности у време епидемије и рада од куће.
„Необично живописни снови“ који су све чешће почели да се догађају код чак две трећине људи подстакли су многе да о томе пишу на друштвеним мрежама. Нажалост, велики број је оних који су писали о ноћним морама и врло ружним искуствима.
На друштвеним мрежама могу се наћи бројна искуства оних који су писали о овом феномену, те описи стања у коме им је мозак остајао активан док је тело било у стању мировања. Многи од њих с парализом сна су се сусрели први пут у време епидемије коронавируса.
Стручњаци за терапију спавања Кат Ледерле, Грег Потер и Хусеин Абдех, клинички директор у компанији Медисин дајрект, објаснили су зашто би стрес и вирусна инфекција могли да буду разлог пораста броја ових догађаја, који су у медицини већ познати под термином – парализа сна.
Немогућност кретања у будном стању
Парализа сна је немогућност покретања тела упркос томе што је особа будна док тек почиње да тоне у сан или излази из њега с ‘брзим покретима очију’ у РЕМ фази, објаснио је Потер.
РЕМ фаза спавања је време када особа сања своје најживописније снове, а како би мозак спречио да тело ‘одради’ оно што се догађа у сновима, он парализује већину мишића, осим мишића срца и оних који се користе за дисање. Парализа сна се догађа по истом принципу, али у будном стању, додао је.
Епизоде могу бити врло застрашујуће
Епизоде парализе сна могу да трају од неколико секунди до неколико минута и саме по себи нису опасне, али могу бити врло застрашујуће. Најстрашније епизоде обично укључују халуцинације, и то призоре,звукове или осећаје, који се вероватно догађају због континуиране активности снова у неким можданим круговима, објаснио је Потер.
Хусеин је казао да, иако тачан узрок парализе сна није јасан, овај феномен је резултат тога што је мозак активан док је тело још увек у стању спавања.
Догађа се да нормална млитавост мишића током РЕМ фазе спавања, која нас спречава да физички ‘одрадимо’ своје снове, упада у будно стање, због чега на неколико тренутака особа не може да се креће или говори, казала је Кат Ледерле.
Први напад у тинејџерским годинама
Људи који доживе парализу сна обично имају први напад у тинејџерским годинама. Такође је релативно честа међу младим одраслим особама, а нешто је ређа касније у животу, истакао је Потер.
Чини се да су епизоде изазване недостатком сна или нередовним спавањем, проблемима с менталним здрављем или психичким стресом и неким лековима.
Парализа у сну такође може бити последица нарколепсије, поремећаја спавања који карактерише висока дневна поспаност те неправилни циклуси спавања и буђења, додаје.
Кат Ледерле наводи да, иако није било научних студија које би то истраживале код нормалних особа које спавају, ковид је могући разлог за пораст напада парализа сна – посебно због стреса с којим људи живе.
Повећање броја напада
„Можда сама вирусна инфекција утиче на регулацију сна у мозгу. Пријављени су неуролошки ефекти ковида“, додаје Кат Ледерле.
„Али мислим да је вероватније да би дошло до повећања броја напада парализе сна због стреса, који је резултат великих промена у начину на који живимо у овом тренутку, неизвесности и тескобе с којима се суочавамо. Све то утиче на наш ритам спавања“, објаснила је.
„Истраживање пацијената с нарколепсијом показало је да су доживели повећање броја напада парализа сна током ковида, што може бити последица промена у њиховим рутинама и обрасцима спавања“, сматра Хусеин.
Повећан број ноћних мора, несаница и стресних снова такође је забележено у неколико студија због пандемије. Како је пронађена веза између ових стања и напада парализе сна, могуће је да је ковид узроковао пораст, додаје.
Потребно седам до девет сати сна
Најважније је довољно спавати сваку ноћ, објаснио је Хусеин. Требало би да учинимо све што можемо како бисмо спавали између седам и девет сати сваке ноћи, упозорава.
Најбоље би било ићи у кревет отприлике у исто време и сваки дан се будити у исто време. То ће довести тело у рутину, што олакшава биолошком ритму спавања и будности процену када је време за одмор, објаснио је Хусеин и додао да је телу потребно и довољно кретања током дана.
Покушајте да не спавате на леђима, јер спавање на леђима повећава вероватноћу појаве парализе сна. Такође, не би требало користити кофеин или алкохол пре спавања, пушити нити јести обилан оброк у сатима пре сна, наводи Хусеин.
Ако се проблем са нападима парализе сна појави више пута и узрокује да се људи осећају лоше или уплашено због одласка на спавање, свакако треба поразговарати са лекаром. Слично је и с онима који се константно осећају уморно јер не могу да заспе и одрже сан, закључио је Хусеин.
Преузмите андроид апликацију.
