Производња природних ракија у Србији у протеклих пет година бележи сталан раст. У прошлој години у односу на 2019. износио је 25 одсто. И број регистрованих произвођача се повећава из године у годину, кажу статистички подаци.
У регистар који води Министарство пољопривреде уписано је око 820 дестилерија, два пута више него 2015. године од када је донет Закон о јаким алкохолним пићима.
У нашој земљи произведе се годишње око пола милиона тона шљиве од чега 70 посто заврши у ракији. Последњих година већи произвођачи одлучили су да се удруже и направе пробој на иностраном тржишту. Већ је приметан раст извоза ракија од воћа. Годишња зарада је близу осам милиона долара, а највише се извози у САД, Немачку, Хрватску, Црну Гору и БиХ, али и на Исланд, у Сингапур, Казахстан, Малту и Кипар.
За нашу ракију се дуго зна у свету, већ сто година чим се помене енглеска реч бренди многи странци помисле на Србију. Шљива је опевана и у поезији, у народним и поп песмама, а у њену част одржавају се сајмови, а одскоро и фестивали.
Етнографски музеј у Београду кандидовао је ове године вештину прављења домаће ракије за Унескову листу нематеријалне културне баштине. Тамо се већ налази крсна слава, коло, певање уз гусле и злакуска лончарија. Шљивовица би требало да се упише на листу као елемент друштвене праксе и знања у вези с припремом традиционалног пића од шљива.
Осечина је једна од престоница шљиве у Србији и ту се сваке године одржавају сајмови посвећени националном бренду, а одскоро се укључила и Шумадија, односно Крагујевац, који је покренуо Фестивал шумадијске ракије.
Преузмите андроид апликацију.
