У разговору за Градске инфо, угостили смо Немању Радошевића, момка који је остварио запажен наступ на Песми за Евровизију 2024 (ПЗЕ) са песмом „Јутра без тебе“. Желели смо да га ближе упознамо и приближимо публици, какав је када се угасе камере и ко је Немања када није на сцени.
Како си уопште кренуо да се бавиш музиком? Да ли си увек био заинтересован за њу или се та љубав постепено развијала?
Музиком се бавим цео живот. Некако сам знао да ћу се тиме бавити. Постоји једна анегдота још из основне школе. Ишао сам у школу у једном малом месту недалеко од Новог Сада, у Будисави. Једини сам у историји те школе који је имао опомену из музичког. Сад ме сви знају по музици.
Прво сам покушао да свирам, али ме је певање увек привлачило. Не кажем да нисам добро свирао, само једноставно свирању тада нисам дао шансу.
Певање је само од себе дошло као нешто природно. Сада бих могао опет да кренем да свирам клавир. Волим музику у свим облицима.
Песма „Јутра без тебе“ постала је прави радијски хит. Какве утиске носиш са финала песме за Евровизију?
Мене су колеге поприлично плашиле са ПЗЕ, да је толико стресно, да сам само мислио како ћу извести цео пројекат. Али, није то толико страшно, за мене је било сјајно искуство. Много сам научио, пробио сам неке своје баријере које до тад нисам имао прилику да савладам.
Кад год ме слично питају, увек кажем да је мени био циљ да уђем у финале јер је стварно била јака конкуренција и у мојој групи су била позната имена. Чудан је осећај, јер неке колеге за које сам мислио да ће сигурно проћи, нису прошле.
Заиста сам презадовољан са полуфиналом и са финалом.
Само извођење песме ми је био највећи стрес у смислу како ће то да звучи, како ће то људима да се свиди јер је велика разлика између звука уживо и звука који се емитује.
Наравно, имао сам трему, али некако ми је било лакше када сам схватио да сви који смо били тамо имамо трему. Чак и људи који већ имају искуства са тим такмичењем. У том тренутку, било је најбитније да све прође у најбољем реду.
Поново бих се пријавио, с тим што бих се можда спремао много раније и више, али опет бих гледао да песма има елементе радијског типа.
Твоје песме гаје стари поп звук. Да ли си размишљао да некад уђеш и у друге музичке правце?
Са бившим бендом сам радио различите ствари. Међутим, има један моменат у мом животу који је утицао на мој правац, а то је време кад је Џибони избацио албум „Миракул“.
То је за мене био најбољи албум који сам чуо до тад. Видео сам како људи реагују на његову музику и то је негде остало у мени. Желео сам да имам песме које имају „живи“ бубањ.
И можда управо одатле тај мој унутрашњи порив који ме вуче ка попу.
Време је променљиво, већина жели одмах хит, али шта је данас хит? Да ли је то комерцијала или нешто друго то не може нико унапред да процени.
Мислим да треба снимати оно што је твом сензибилитету блиско, а у овом тренутку се то преклопило са поп звуком. Шта ће бити у будућности, зависи у великој мери и од самог аранжмана песме и онога ко је ради.
Вероватно ће следећа песма имати поп основу са примесама неког другог звука.
Мени најбоље лежи поп звук, али волим да одлутам и у неке друге правце. Зависи од тренутка мог певања. Како ме одведе и како је изнесем, тако ме и усмерава. Играмо се, и мене то некако држи. То за мене није посао. То је љубав.
Да ли је Немања Радошевић исти онај какав је приватно?
Идентична особа. Мада, никад ти не можеш бити исти на бини и ван ње јер није иста енергија. Ипак се ту деси нека блага трансформација јер мораш да анимираш људе, да имаш неки свој став али заправо то је иста особа, спремна увек да саслуша и помогне, врло свесна да је на земљи, а да су звезде на небу, и да сам ја заправо ту искључиво због људи који воле музику.
Знам да има много простора да напредујем и да се мењам, али желим да заувек будем исти онај момак из Будисаве који је био и на сцени ПЗЕ и на многим другим сценама.
Твој глас подсећа на Жељка Јоксимовића. Да ли ти то импонује или те понекад и нервира?
Не може никако да ме нервира. Жељко Јоксимовић је човек чији би и делић каријере пожелео сваки човек који се бави овим послом.Сувишно је причати о његовој каријери. Мени лично импонује што ме пореде са њим. Мислим да постоји одређена сличност, али у том неком техничком смислу.
Жеља и циљ су ми да мој албум бити аутентичан, и да је то ипак Немања Радошевић.
Планови за даље?
План за даље је да ниједан дан немам одмора. Све оно што се припрема у наредном периоду а везано је за албум, одабир, снимање песама, спотови, гостовања и цео поступак који прати такав пројекат захтева пуно времена и стрпљења. Ја сам спреман.
Kakav je provod poslednjeg martovskog ponedeljka u Novom Sadu?
Преузмите андроид апликацију.
