Звучи готово невероватно да је претпостављени први помен Новог Сада из пера једног арапског географа и путописца по имену ал-Идризи.
Он је био рођен око 1100. године у данашњој Шпанији, која је у то време готово цела била под арапском влашћу. Путовао је доста, пдобром делу оновременог света а на крају стигао је на двор сицилијанског краља Рожера. За њега је написао спис познат под називом Географија. У овом делу арапски географ и путописац описао је бројне земље које је обишао, међу којима и Угарску. Зна за низ насеља на тлу данашње Војводине, као и читаве садашње Србије. Ови подаци су настали вероватно негде у периоду 1150 – 1155. године.
Ево како гласи тај први помен Новог Сада:
Од града ‘.f.r.n.k b.y.l.h (чита се Ифранкабила, односно Франкавила, што је данашњи Манђелос) на североисток има 50 миља до града ’b.r.n.d.s (чита се Ибрандис, Петроварадин, односно Нови Сад). ’b.r.n.d.s = Ибрандис је цивилизован град у коме има тргова и много зграда. Налази се испод брда, у долини.
Данашње село Манђелос у Срему је представљало током средњег века значајну насеобину, са врло богатом и узбудљивом историјом те га зато и помиње арапски географ. Облик за Нови Сад који он овде помиње, Ибрандис је врло сличан облику Waradinum Petri, као и самом називу Варадин, Varadinus, што су све облици за назив данашњег Новог Сада, који је такође називан Петроварадин. У средњем веку се овај назив не користи само за означавање Петроварадина у Срему.
Како је Идризи користио и усмене изворе, као и неке информације које је прикупљао директно са терена и од изасланика, могуће да је овај облик Ибрандис и настао директно од Varadinus, односно да га је неко на тај начин саопштио самоме Идризију.
Податак да се Ибрандис налазио, по овом арапском аутору, испод брда свакако може да упути на Фрушку гору.
Овај и овакав помен Новог Сада би свакако обогатио и историју града, али, у складу са многим другим дипломатичким угарским изворима, може се закључити да ово насеље није било неважно.
Палате и зграде које су красиле овај град показатељ су његове напредности.
Нажалост, корпус извора је веома мали, те о неком животу и развоју Вашарош Варада, Варадина, односно Идризијевог Ибрандиса нема много информација.
