Док из традиционално малинарских крајева Србије стижу лоше вести у вези са бербом, јужни Банат је имао среће да га заобиђу јаче олује и непогоде.
Малинари овог краја, којих је за сада још увек мало, имају само речи хвале за овогодишњи род. Кажу да је било довољно сунца да воћке узру. Овдашња пијаца их је пуна, а готово да нема тезге на којој се не продаје.
„Малина је ове године, као и све, много раније кренула, беремо је већ три недеље. Иако нисмо имали непогоде и град, врућина је ипак утицала да вреже остану ниже, како су изашле одмах су цветале и почеле да рађају, па ће то за око 20 до 30 посто умањити род”, каже Стојна Арсић, једна од пионира узгоја малине у Панчеву.
Додаје да је са синовима Бојаном и Сашом „лутала” у потрази за најисплативијом производњом, па како су ценили однос улагања и добити, малинарство се показало као добра солуција. Тако је на 30-ак ари салаша на ободу града, у насељу Миса, међу њивама, пре више од десет година никао малињак „полоне” и „полке”, сорти отпорних на суше које су и овде постале редовни део годишњег календара.
„Људи мисле малину засадиш, она рађа и ти само береш, али није тако. Осим улагања, много је и посла. Треба бацити стајско ђубриво и другу прихрану, стално окопавати, повезивати вреже и кидати ластаре, по неколико пута заменити систем „кап по кап”, јер га буше вране, развлачити заштитну мрежу, а ручна берба траје сваког дана. Када не можемо све сами, плаћамо и раднике, па је и то додатни трошак од 500 динара по сату, али немамо куд, посао мора брзо да се обави, јер малина не може да чека”, прича Стојна и додаје, да кад подвуку црту, ова бобичаста воћка јесте исплатива, али не сваке године.
Када изађу из засада, Арсићима следи и пипав посао размеравања, јер род из овог панчевачког малињака иде и на велико и на мало, а грозничава трка са временом траје непрекидно. Малина не може да чека, да стоји, јер за неколико сати пропада, а то урушава цену, која је ове године 800 динара за килогра, као и лане.
Преузмите андроид апликацију.
