Јучерашњи масакр у Основној школи Владислав Рибникар у Београду, у којем је убијено осморо деце и радник обезбеђења, уместо да је у свима нама пробудио моралну одговорност и ћутњу, изазвао је потребу разних политичких странака за “скупљањем бодова“.
На масакар у школи на Врачару одреаговала је цела Србија.
Српска православна црква молила се за упокојење преминулих, хиљаде људи изашло је на градске тргове широм државе да упали свећу и ода им почаст, а готово да не постоји активна особа на друштвеним мрежама која није на свој статус или story поделила неки свој вредносни суд о немилом догађају и изјавила саучешће породицама погођеним у несрећи.
Ипак, на друштвеним мрежама не постоје филтери, због чега су одређени политичари страдање невине деце покушали да искористе за своје политичко профитирање.
Без имало емпатије, сузе родитеља чија су деца јуче изгубила живот, увучене су у политичку игру и употребљене као средство за добијање власти одређених људи, када им већ регуларним путем, односно изборима, није пошло за руком.
Сва она незадовољства и политичке поруке, које обично не стигну до широких народних маса јуче су злоупотребом нечије смрти, коначно добиле велике прегледе на друштвеним мрежама.
Ипак, многи људи не схватају да ствари које су се десиле нису о њима, њиховим циљевима и незадовољствима већ се заиста ради о једној великој трагедији.
Чини се да је број лајкова на Твитеру и даље вреднији, не само од једног, већ од осам дечијих живота, а то је оно што је највише поражавајуће у целој причи.
Политичари који претендују да дођу на власт позивали су се на укидање ријалитија и кича и шунда који се врти на разним телевизијским станицама, као да су заборавили да је управо под њиховим вођством ова врста програма и почела да се емитује.
Код нас се овако велика трагедија догодила први пут, за разлику од САД, где су овакве појаве свакодневне, што су одређени политичари увидели као изузетно плодно тло за грађење антизападне политике.
Истина, свако има апсолутно право да пропагира своју политику, али није у реду када то пропагирање почива на животима невине деце.
Свакако, чак и да деца нису у питању, морбидно је и болесно користити било чију смрт за пропагирање својих политичких идеала.
Јучерашњи датум остаће запамћен као један од најтужнијих датума за српску историју. Осморо деце последњи пут је поздравило своје родитеље и кренуло у још један безбрижан дан. Нису стигли чак ни да испричају другарима из одељења како су се провели за Први мај.
Е о томе треба да причамо и да подижемо свест. Треба да освестимо шта смо изгубили и да се фокусирамо да до тих губитака никада више не дође, а не да нам је једино битно да остваримо неке политичке циљеве.
Одговорност је на свима нама!
Vučić: Društvo da promeni vrednosti i ponašanje, to je pitanje našeg opstanka
Преузмите андроид апликацију.
