Улога медија у друштву јесте преношење одређених порука, али и обликовање заједничке свести масе. Штамапни медији, као једна врста медија, су се тек у 15. веку, након Гутенберговог открића, могли пронаћи, додуше у малом броју примерка, као информативно гласило, претежно на територијама тадашње краљевине Енглеске и Хазбуршког царства.
Штампани медији какве данас познајемо, популарност су стекли у 17. веку од када се бележи њихов прогресивни раст. Велика популарност, утицајност и зарада од штамапних медија задржаће се у свету, све до пре две деценије када штамапне медије полако замењује дигитална форма.
У Србији су се први штамани листови првобитно издавали у Венецији, Бечу и Пешти, али се временом та делатност изменила и пребацила у друге веће српске градове.
Нови Сад је међу првим српским градовима искористио конекције у тадашњим богатим европским престоницама и своју штампарску делатност подигао на виши ниво предњачећи у броју штампаних медија наспрам свих других већих градова и престоница, укључујући и Будимпешту.
Памти се први спрски часопис Славеносербски магазин издат 1768. године чији је оснивач био Захарије Орфелин кога вежемо за Нови Сад јер је у њему живео. Часописи Застава и Браник нису били први новосадски политички листови, али се памте као веома утицајни и популарни.
Застава је настала тачније 1866. године, 19 година раније у односу на Браник, и била је гласило српске народне радикалне странке.
Идеја за оснивање политичког листа „Застава“
„Застава“ пре свог оснивања 1866. године, имала је претечу часопис „Србски дневник“ из 1852. године за који је писао Светозар Милетић. И Србски дневник баш као и касније Застава основане су са идејом да пропагирају српске интересе, али и да очувају сећање и обичајност у Аустроугарском окружењу.
Србски дневник је политички часопис који је излазио у Новом Саду у периоду од 1852-1864. године.
Након што је престао са штампом Србски дневник, само две године касније оснива се политички лист „Застава“, за чије оснивање је заслужан нико други него Светозар Милетић.
Милетић је писао и Србски дневник, где је првобитно ширио глас српског народа који је средином 19. века био подвргнут прогону који је оставио последице по српску заједницу која је пре мађарске револуције била поприлично јединствена и бројна.
Текстови у часопосу „Застава“ били су објављивани и уређивани од стране Милетића. Главне теме су биле вођене око идеје стицања равноправности српског народа у тадашњој, бившој земљи Аустријског царства, Војводству Србије и Тамишког Баната.
Милетић је иначе био познат као особа неуморног духа и високог интелекта који је окупљао све друге знамените личности како би се заједнички очувао културолошки дигнитет српског рода, као и да би колективно деловали у тадашњем окружењу.
Оснивање политичког листа „Застава“ деловало је као логично решење у односу на тадашње сужене могућности српске елите. Кроз овај лист давале су се рефлексије о разним друштвеним ситуацијама и положајима народа унутар царства, али се и допирало и до народа кроз различите текстове.
Политички лист Застава излазио је од 1866. па све до 1929. године када је у оквиру Шестојануарске диктатуре краља Александара I Карађорђевића цензурисана сва штампа у тадашњој Краљевини СХС у чијем саставу се налазила и присаједињена Војводина.
Политичка позадина новосадског листа „Застава“
У време разних превирања унутар Аустроугарске, пре него што се часопис „Застава“ и основао, њеног оснивача Светозара Милетића су, услед побуњеничких идеја протов тадашње власти, неколико пута прогонили.
Од 1849. године па све до раних шездесетих година 19. века Милетић се изузео од политичког деловања.
Његове рефлексије у новинским листовима биле су његов приход револуцији тих година.
Званично, са покретањем часописа Застава, Милетић постаје опет борбен у својим револуционарним идејама, с тога од тадашње власти бива осуђен на затвор.
Странка коју је Светозар Милетић основао поклапала се са идејама његовог политичког листа. Наиме, странка под називом Српска народна слободоумна странка основана је 1861. године и имала је за циљ решавање националног питања у Угарској, успостављање и развој права, државност Хрватске, права других народности, итд. Одбор СНСС чинили су тада познати житељи Угарске, од Мише Димитријевића, до Лазе Костића, Нике Максимовића, итд.
Позадина часописа, синхронизовано основним начелима Милетићеве политичке странке, крила је снажну жељу да инкорпорира кроз тесктове идеју слободе других народа у Аустроуграској монархији, са нагласком на Србе.
У часопису Милетићево лично ангажовање слаби након што је он више пута ухапшен од стране угарске власти јер се залагао за независност Срба у монархији. У тим моментима, када када се Милетићев ауторитет приндуно руши, странка, а неминовно у том случају и часопис „Застава“ бивају разорени унутар себе.
1887. године у странци долази до одвајања на две различите фракције и оснивају се Српска народна радикална странка и Српска народна либерална странка.
Први су били познати по својој жустрини, одбрани спрских ставова и већем утицају на сељаштво, док други као резервисанији, умеренији у свом наступу и више наклоњени ка академском, ученом слоју људи.
У таквим унутарстраначким превирањима и часопис Застава трпи промене која кулминирају одлуком „Либарала“ да оснују свој сопствни часопис под називом „Браник“.
Застава од тада бива под управом радикалне странке, не одвајајући се строго од Милетићевих првобитних идеја и настављајући да се залаже до самог краја за што бољи положај Срба унутар будуће Краљивине СХС.
Преузмите андроид апликацију.
