Породична фарма „Мачковић“ из Љутова је међу највећим произвођачима млека у Србији. Издашност у млеку резултат је и бриге фармера који су им, иако незадовољни откупном ценом, обезбедили роботе да их музу, „водене кревете“ да на њима спавају и гумену подлогу за – „педикир“ папака. На фарми крава која је већ 40 година у власништву породице Мачковић из Љутова код Суботице, годишње се произведе око милион и две стотине хиљада литара млека.
Краве овде музу роботи, а бригу о томе, преко екрана монитора, води Јосипова супруга Тања, која је посао у банци радо заменила – шталом.
„Краве саме стоје у реду када одлазе на мужу. Захваљујући роботизацији, ми их пратимо на камерама, на телефону. На тај начин, у сваком тренутку, имамо увид за сваку краву да ли је помужена и колико даје млека. Истовремено, одмах можемо да видимо да ли је нека од њих повређена, болесна или постоји неки други проблем те одмах на то реагујемо“, објашњава Тања Мачковић, сувласница фарме.
Да би давале издашно и укусно млеко, на овој фарми се старају да краве буду задовољне. Посебно воде рачуна о онима које имају телад, а све спавају на –“воденим креветима“.
„Један власник фарме у Мађарској поставио је камере и снимао на каквој од могућих подлога краве воле да спавају. Највише њих је одабрало „водени кревет“ те је ту подлогу поставио свима на фарми. Тако раде и у Холандији, па смо и ми то одабрали за наше краве као најбоље“, прича Јосип Мачковић, сувласник породичне фарме у Љутову.
Поред тога што спавају да „воденим креветима“ и што их музу роботи, краве на фарми породице Мачковић ходају само по подлози која им обезбеђује – „педикир“ папака.
„У штали је постављена гумена подлога по којој ходају. Поред тога што спречава да се крава оклизне, у себи садржи материјал од кога се праве турпијице за нокте. Тако краве, док по њој ходају, имају „педикир папака“, објашњава Тања Мачковић.
Упркос томе што је фарма породице Мачковић један од највећих произвођача млека у Србији, а и успешан извозник на тржиште Европске уније и Руске федерације, веома су незадовољни откупном ценом сировог млека.
„Када је у питању удео у цени млека примарни произвођачи, прерађивачи и трговци су у нескладу. Сматрам да би и губитке, као и добитке, требали да делимо на „равне части“, а не да сав терет ниске цене падне само на леђа произвођача сировог млека. Пошто није тако, то је узрок кризе млечног говедарства у Србији“, каже Јосип Мачковић.
Упркос томе што, због ниске откупне цене млека, како тврде, што произведу више млека, то направе и веће губитке, сви у породици Мачковић обожавају овај посао и остају му верни, у нади да ће бити боље, а ту посвећеност посебно исказују према својим кравама којима је у штали као у – хотелу.
Преузмите андроид апликацију.
