Новак Ђоковић решио је да прекине ћутање и обрати се јавности поводом његове депортације из Аустралије, тачније са Аустралијан опена.
Први тенисер света је то учинио у интервјуу за BBC. Ипак британска телевизија објавила је само део интервјуа са српским тенисером.
Остатак интервјуа је такође испливао у јавност где је Ђоковић, између осталог, причао и о свом одрастању и одрицању његових родитеља, како би он стигао до светског тениског врха.
Новак Ђоковић је упитан „Да ли је све ово што се десило утицало на тебе?“, а одговорио је:
„Наравно да јесте утицало! Једини разлог због ког сам хтео да идем у Аустралију је Аустралијан опен. Турнир на коме сам био најуспешнији. Ја волим Аустралију. Највеће резултате које сам остварио, тамо сам остварио. Тај терен у Мелбурну… Мислим, одувек сам имао сјајан однос са тамошњим људима, а резултати сведоче како сам се осећао. Јако је чудан осећај… Мислим, одувек сам поштовао правила, спроводио све неопходне протоколе који су од мене тражени да бих допутовао тамо, па сам био тужан што сам морао да одем“, рекао је Новак Ђоковић.
Новак Ђоковић није ни желео да путује у Аустралију:
„Ја сам био спреман да не одем у Аустралију, колико год ја волео ту земљу, колико год волео да играм тамо. Била је то веома тешка одлука. Јер, схватио сам да са одлуком (о вакцинацији) коју сам донео, знао сам да ће бити и последица. А последице су – да не идем у Аустралију. И, био сам спреман на то! А онда се десило да је у децембру, мислим да је друга недеља децембра била, стигло циркуларно писмо да они који су недавно имали Ковид могу да затраже медицинско изузеће од обавезне вакцинације за долазак у Аустралију…“
У ТВ емисији BBC се није могло чути ни следећа констатација, као и Ђоковићев коментар који је уследио:
„Новаче, многи не знају да су твоја медицинска документа, анонимно, прегледале две независне аустралијске комсије, а да је то потпуно одвојено од путничке декларације, на којој се поткрала једна људска грешка…
Видите, та грешка на документу за добијање визе није направљена намерно. То су прихватили и Савезни суд и сам аустралијски министар за имиграције. Заправо, оно што људи вероватно не знају, то је да ја нисам депортован из Аустралије зато што нисам вакцинисан, или зато што сам прекршио нека правила, или због грешке у захтеву за визу. Све је то потврђено и одобрено од стране Савезног суда Аустралије и министра за имиграције. Разлог зашто сам депортован из Аустралије је што је министар за имиграције искористио своје дискреционо право да ми откаже визу јер је мислио да бих могао да створим неко антиваксерско расположење у држави или граду. А ја се са тим ставом уопште не слажем“
Недуго затим уследило је још једно питање, које није емитовано у видео-верзији интервјуа:
„Грешка у формулару за визу је некима деловала као да се ти и твој тим поигравате с правилима?“
„Разумем да људи мисле да сам… (осмех) када се хронолошки посматрају ствари које су једине и имали прилику да виде, могли су да помисле да сам ја можда прекршио правила, да сам урадио нешто што не треба, али сам ја увек радио оно што је требало. Знате, у Шпанију сам ушао нормално, прошао кроз имиграциону зону носећи свој пасош, била је ту и моја породица… Био сам тамо на јавним местима, током тих седам до десет дана колико смо тамо боравили.
Да, формулар за визу је садржао грешку (да није путовао непосредно пред долазак у Аустралију, прим. прев.), али то је била ненамерна грешка, људска грешка, особе из мог тима. Имам око себе људе који су задужени за логистику, попуњавање докумената. А особа која је то урадила, тиме се бавила много година. Она је, просто, штиклирала погрешно поље на формулару. Као што сам рекао раније, и Савезни суд и министар за имиграције су потврдили да то није била намерна грешка, већ људска, а то није утицало на моју депортацију из Аустралије“
После признања да је спреман да плати цену у виду неиграња на гренд слемовима, ако је обавезна вакцинација неопходан услов, Новак је упитан одакле му толика убеђеност у важност детаља о телу.
Само прве две речнице су пуштене у телевизијски етар, а почев од речи „А на тим путовањима“ – гледаоци нису могли да чују комплетан Ђоковићев одговор.
„Одакле долази то? Можда има везе с мојим одрастањем. Током 90-их, кад сам почео да играм тенис, имали смо два рата, санкције, чекања у редовима… Тежак период за мене, моју породицу… а ја почео да играм не баш јефтин спорт. На путовања сам често ишао сам. А на тим путовањима (овај део гледаоци нису могли да виде, прим. прев.) сам морао брзо да одрастем, да не зависим од других, јер нисам могао да путујем са оцем, са члановима породице, тренером…
На многе турнире сам путовао заиста сам. Од најраније младости сам постао самосталан и мислим да ми је то помогло да изградим свој карактер, и то врло млад. Држао сам се оног што је битно, па чак и када су бомбе летеле над нашим главама. Рецимо, те 1999. када сам био 12-годишњак, а трајало је то (бомбардовање) неколико месеци, ми смо већ после недељу, две излазили да играмо тенис по цео дан, иако су бомбе стварно падале.
Нисмо тада имали часове, школе нису радиле, па смо се радовали тенису. На та времена се не осврћем с неким бесом, фрустрацијом… Не, ја сам захвалан на том искуству, јер ме је та ситуација учинила да много више ценим оно што имам. И мислим да је то много утицало на мој карактер и како се и дан данас држим у овом и оваквом животу“
Гледаоци нису могли да виде ни следеће питање, као ни Ђоковићев одговор:
„Новаче, молим те да се сада директно обратиш народу Аустралије. Знаш да су они спортска нација, воле спорт, милиони њих су те сместили у своја срца, као да си њихов шампион, и то годинама. Али, као што си ти рекао, они су имали можда и најоштрије Ковид-мере, са најоштријим режимом у свету. И, онда виде госта из друге државе, који покушава да тамо дође без вакцине. Можеш ли да схватиш зашто је толико много Аустралијанаца било сада против тебе?“
„Да. Могу, и разумем, после свега кроз шта су прошли… а свестан сам и да многи Аустралијанци нису могли ни да се врате у сопствену земљу, због рестрикција. И, онда се појављују тенисери који, ето, могу да дођу. Волео бих да им кажем да сам ја … да сам ја увек поштовао правила и придржавао их се. Разумем ја политичаре, власт у Аустралији која стално говори „правила су правила, и то за све“, али постоји погрешна перцепција да сам ја покушао да користим свој привилеговани статус да на силу одем тамо. А то није никада био случај“, рекао је Ђоковић.
Када је новинар британског јавног сервиса цитирао шта је породица о Новаку причала док је трајала драма у Аустралији, то је завршио питањем – колико су се Ђоковићи жртвовали за њега. Тај одговор није био доступан гледаоцима , а гласио је овако:
„Нема сумње да су њихове жртве и њихова спремност да се одрекну својих сопствених интереса зарад мојих, разлог због ког ја данас и седим овде с вама. У супротном, то не би био случај. Увек себе подсећам на то: јако сам им захвалан јер знам колико је тешко било, не само њима, већ свима (тих година) у овој земљи и овом региону. Деведесете су биле тешке за Србе, за људе у Хрватској, Босни… За све у региону. Била су то тужна времена, није се знало шта сутра доноси, а ја питам, као петогодишњак, оца да ми купи тениски рекет (смех). А то је био велики захтев.
Мислим, можда тај и није толико велики колико је било када сам почео да тражим све више и више. Тенис је скуп, а моји родитељи то никада нису играли. Мој отац је био професионални скијаш, био је и фудбалер, упознао је моју маму као ски-инструктор, а моја мајка је дипломирала на београдском факултету за спорт. Потичем из спортске породице, али нико од њих није дотакао тениски рекет пре мене, тако да су они дефинитивно разлог за ово докле сам стигао“
Интервју Новака Ђоковића за BBC је завршен питањем о томе шта мисли да ће бити његова заоставштина у тенису.
Гледаоци су могли само да чују:
„Благословен сам невероватним резултатима током каријере, надам се да ћу моћи да обарам још неке рекорде, али то није најважнија ствар зашто играм тенис. Играм га јер још увек осећам повезаност са унутрашњеим дететом, четворогодишњаком који је узео рекет и рекао хоћу ово да играм цео дан. И данас одлазим у мој центар и тамо сам играч и тренер и ментор и ту проводим највише времена кад сам у Србији“.
„Волео бих да ме људе памте као особу која је на терену показивала колико воли овај спорт. Као неког аутентичног, који се није либио да покаже те емоције на терену. Наравно, нисам поносан када поломим рекет, то не волим да урадим, јер знам да ме гледају и многи млади људи, а причали смо о већ о узорима. Тога сам веома срећан. Када ми на терену „пукне филм“ не само да сам њих изневерио, већ пре свега себе самог. Ја не желим да изађем на терен да би ми попустили живци, наравно, али се и не плашим да кажем да ми је искрено жао што се то десило. Замолим тада и за опроштај.
Искрено. И идем даље. Волео бих да ме људи памте и као неког ко је тенис користио као платформу да шаље поруке о неким другим важним стварима, као што су образовање, здравље, општа добробит, неке ствари које су ми битне. Благословен сам невероватним резултатима током каријере, надам се да ћу моћи да обарам још неке рекорде, али то није најважнија ствар зашто играм тенис. Играм га јер још увек осећам повезаност са унутрашњеим дететом, четворогодишњаком који је узео рекет и рекао хоћу ово да играм цео дан. И данас одлазим у мој центар и тамо сам играч и тренер и ментор и ту проводим највише времена кад сам у Србији. На крају крајева, све што сам урадио је узалуд, ако нисам то поделио с младим генерацијама“, закључио је Новак Ђоковић интервју за BBC.
Читав интервју можете погледати на видеу испод:
Преузмите андроид апликацију.
