Сваки човек је барем једном у животу посумњао у себе. А шта када је то свакодневна појава? Који узроци се крију иза тога?
Сумња у себе, у своје одлуке, поступке ретко се јавља без разлога, јер њу не добијамо рођењем, већ уверењем које стичемо током живота.
Ако се често јавља сумња у себе знајте да је то проблем који датира још од најранијег доба, од детињства када дете расте у окружењу где се његови осећаји , потребе и ли успех константо доводе у питање. Временом дете, а касније и одрасла особа почиње да верује да није довољно добро. Ако су овакве мисли, мисли да није довољно добро, све учесталије то постаје његова истина.
Који су то обрасци из детињства који нас воде у сумњу?
Родитељи који су прекритични – ако дете константно слуша да нешто може боље, да се није довољно потрудило, велика је вероватноћа да ће се развити осећај недовољности ма шта они урадили.
Упоређивање са другима – свако треба да је свестан да је свака особа индивидуа за себе, па макар да се радило и о близанцима. Зато уколико је често поређење детета са другима, било братом, сестром или неким другим, оно ће се осетити мање вредно и константно ће сумњати у сопствене способности.
Игнорисање емоција – спутавање детета да плаче, да покаже своју емоцију, касније ће сасвим сигурно престати да верује у своја осећања, јер је стекло уверење да не треба да се ослања на сопствени унутрашњи глас.
Недостатак похвале или подршке – Ако смо одрастали без осећаја да смо прихваћени и вредни баш такви какви јесмо, тешко је изградити самопоуздање. Љубав и подршка нису награде, већ основа здраве личности.
Све ово није нимало безазлено, јер се због наизглед ситних поступака из детињства јављају сумње у одраслом добу. А како се она испољава?
– стрепимо да ћемо погрешити,
– тражимо константну потврду од других,
– сваки неуспех, не гледамо као лекцију за напредак, већ као доказ да “нисмо довољни”,
– не знамо да прихватимо комплимент,
– избегавамо прилике, јер мислимо да не можемо нешто.
Да ли је могуће променити унутрашњи глас који нас спутава?
Иако нимало лако, али је могуће направити промену. Пре свега потребно је препознати да сумња није наше право “ја”, већ да је то само одраз наших ранијих искустава.
Како бисте почели са мењањем погледа, почните да уочавате кад себе критикујете и поставите себи питање: “Да ли бих ово рекао свом најбољем пријатељу?”
Обавезно за и најмањи напредак, похвалите себе, окружите се људима који су подстицајни, а не они поред којих се осећате мање вредни. И наравно, поразговарати са стручњаком о овом проблему није срамота, напротив то је једно велико браво ка свом напретку.
Знај да сумња у себе није твоја грешка, већ је она последица начина на који су те учили да гледаш на себе, и када постанетш тога свестан да сада као одрасла особа имаш моћ да преобликујеш унутрашњи глас, моћ је у теби.
Преузмите андроид апликацију.
