Ко су: прија, свекар, пашеног, јетрва? Можда вам све то звучи замршено попут породичног стабла неке шпанске серије, посебно када чујете на неком породичном весељу, међутим, не мора да буде тако компликовано ако се подсетимо свих тих термина.
Као што знамо, од многобројних лепота нашег језика јесте и она да обилује многим појмовима, називима и одредницама посебно за родбинске односе, који постају помало заборављени у нашем времену.
Кроз нашу историју и породичну традицију увек су се знале и поштовале схеме и обрасци односа и поштовања према члановима уже и шире породице уз термине који су прецизирали тај однос.
Можда не знамо баш корен и порекло речи, шурњаја, пашеног, свастика, шогор и још неких, али бар можемо да знамо коме их упућујемо.
У сваком случају, овим освеженим фамилијарним знањем, можда за тренутак отопите лед у жилама своје свекрве или таште.
Врло вероватно да сте баш ви некоме свастика или девер, а да „немате појма“. Да не бисте лутали ово су примери који могу да вам помогну:
Девер – мужевљев брат. Јетрва – жена мужевљевог брата.
Заова – мужевљева сестра. Својак (свак) – мужевљеве сестре муж.
Шурак – женин брат. Шурњаја – жена жениног брата.
Свастика – женина сестра. Пашеног (паша, пашанац, баџа, шогор) – муж женине сестре.
Свастић – син женине сестре. Свастичина – ћерка женине сестре.
Прија и пријатељ – отац и мајка ћеркиног мужа или синовљеве супруге.
Ташта је женина мајка.
Свекрва је мужевљева мајка.
Снаја (снаха, снајка) је синовљева, унукова или братова жена.
Зет је ћеркин или сестрин муж.
Али када све саберемо и одузмемо, није ни традиција била благонаклона према давању тих назива неким члановима породице, па да не буде „злаова“ или „свекрива“, најбоље да их ословите именом.
Преузмите андроид апликацију.
