Почетна > Свет
Свет

Почиње самит ЕУ о укидању увоза руске нафте и гаса

У Версају данас треба да почне дводневни самит Европске уније на ком ће лидери 27-чланог блока разговарати о постепеном укидању куповина руске нафте, гаса и угља,али је мало вероватно да ће прихватили захтев Украјине за пријем у чланство ЕУ по хитном поступку, показује нацрт декларације.
Фото: Pixabay/Dusan_Cvetanovic

Европски челници желе да смање зависност од увоза руских енергената напада Русије на Украјину, који Москва назива „специјалном војном операцијом“, а који улази у трећу недељу упркос огромним западним санкцијама.

„Агресорски рат Русије представља тектонски потрес у европској историји“, пише у нацрту декларације 27 лидера ЕУ који је припремљен за самит, преноси Ројтерс.

Суочени са растућом нестабилношћу, стратешком конкуренцијом и безбедносним претњама, додаје се даље,“одлучили смо да преузмемо већу одговорност за нашу безбедност и предузмемо даље одлучне кораке ка изградњи нашег европског суверенитета, смањењу наше зависности и осмишљавању новог модела раста и инвестиција до 2030″.

Ово је, како наводи Ројтерс, прекретница за ЕУ јер је Русија њен највећи снабдевач енергентима, који обезбеђује више од 40 посто гаса, више од четвртине нафте и скоро половину угља за покривање потреба Уније.

Европски лидери неће поставити општи рок за престанак увоза енергије из Русије јер се зависност од руских енергената разликује од земље до земље, при чему су Немачка, Италија, Мађарска и Аустрија међу онима које највише зависе од снабдевања из Москве.

Маеђутим, Европска комисија верује да би ЕУ у целини могла да смањи увоз гаса из Русије за две трећине ове године ако диверзификује снабдеваче, инвестира у обновљиве изворе енергије и побољша енергетску ефикасност зграда.

Након вишедеценијског ослањања на Сједињене Државе, ЕУ сада жели такође да снажно повећа издатке за одбрану и учини Европу независнијом када је у питању производња микропроцесора, фармацеутских производа или хране, пише у нацрту.

Према изјавама неких званичника, лидери ЕУ ће са самита упутити речи снажне подршке Украјини како би јасно ставили до знања да је њена будућност у Европској унији након што је Кијев, који тренутно има споразум о придруживању, поднео захтев за пуноправно чланство убрзо након руског напада.

Званичници међутим кажу да је, упркос притисцима балтичких земаља и Пољске, мало вероватно да ће се Украјини одобрити било какав убрзани улазак у блок, не само зато што би то створило проблем са другим кандидатима као што су Грузија или Молдавија, већ и са онима који су већ на путу за чланство као што су Северна Македонија, Црна Гора, Албанија или Србија.

„Мало је вероватно да ће лидери понудити Украјини статус кандидата, вероватније је да ће бити повећана сарадње у оквиру споразума о придруживању. Понудити више у овом тренутку би било немогуће јер је то земља која је сада захваћена ратом, делимично под руском окупацијом, а можда у неком тренутку чак и под потпуном окупацијом“, рекао је један званичник ЕУ.

Други, пак, сматрају да би нуђење Украјини статуса земље кандидата за ЕУ пружило јасну „европску перспективу“ тој земљи, дајући јој наду која јој је сада потребна у борби против руске агресије, при чему Брисел не би преузео никакве чврсте обавезе да прихвати Украјину у будућности.

„Не разумем зашто постоји проблем да се тој земљи да статус кандидата. Турска га има од 1999. године и није ни близу чланства. Може се дати статус кандидата Украјини сада, да се покаже да смо са њима, а онда преговори о пуноправном чланству, као са Турском, могу трајати у недоглед ако не постоји политичка воља за проширењем ЕУ“, рекао је други званичник ЕУ за Ројтерс.

Zelenski: Direktnim dijalogom sa Putinom može se rešiti sukob

Преузмите андроид апликацију.