Друштво за заштиту и проучавање птица Србије саопштило је данас да спроводи први национални попис брегуница (Riparia riparia) и позива грађане да се придруже тако што ће до краја јуна доставити податке уколико су видели ове ласте које живе у колонијама, гнездећи се у карактеристичним рупама које копају у вертикалним одсецима земље.
Овај попис је организован да би се први пут прецизно утврдио број активних колонија и бројност гнездеће популације, чиме би се омогућило прецизније праћење тренда бројности у наредном периоду и предлагање активних мера заштите где је потребно.
„Позивамо грађане да нам помогну да пронађемо што више активних колонија брегуница. Потребно је само да нам пошаљу тачну локацију и фотографију тих карактеристичних одсека са рупама у којима оне живе, а касније ће пописивачи обићи пријављене локације и посебном методологијом утврдити број парова“, појашњава Јелена Николић Антонијевић, координаторка пописа.
Како додаје, тешко је не приметити те земљане зидове пуне рупа у које брегунице улећу и излећу.
“Позивамо све који проводе време у природи, поред водених површина, да обрате пажњу и јаве нам уколико их виде“, рекла је она.
Тачна локација и фотографија колонија брегуница могу се слати до краја јуна на имејл: jelena.nikolic.antonijevic@pticesrbije.rs.
Попис се спроводи у оквиру пројекта израде првог националног Атласа птица гнездарице Србије, финансираног од стране Европског савета за попис птица (EBCC) кроз Фонд малих грантова за мониторинг (SGF).
Од пет врста ласти, колико их се гнезди у Србији, брегуница спада у оне мање познате јер се, за разлику од својих рођака – градске и сеоске ласте – не гнезди на објектима које је човек направио, што не значи да су скровита и тешко уочљива врста.
Напротив, брегунице се удружују у колоније које могу бројати и неколико хиљада парова, објашњава се у саопштењу.
Њихове гнездилишне навике су изузетно интересантне: гнезде се у рупама које копају у стрмим земљаним и пешчаним одсецима поред река, језера, путева, вештачких копова.
На крају тунела, који је у просеку дуг око 60 cm, копају малу просторију пречника око 15 cm у којој ће на слоју од влати трава, крзна и паперја, женка положити пет до шест јаја.
Гнезде се од половине маја, након што долете из Африке где проводе зиму.
Брегунице насељавају првенствено долине великих река и стајаћих вода, где постоје повољни услови за њихову исхрану и гнежђење, а најбоља гнездилишта су уз Дунав, Тису, Саву, Мораву и Дрину.
Готово 40 одсто националне популације се налази уз Дунав.
Угрожене су нестанком услова потребних за њихово гнежђење, пре свега изградњом обалоутврда и другим радовима на нашим рекама.
Додатно, угрожава их и употреба пестицида дуж речних токова јер су брегунице изузетни инсектоловци који лове у лету, при чему једна ласта може да поједе и до 1.000 инсеката на дан.
На основу података из Мађарске, познато је да је врста у Панонској низији доживела огроман пад бројности од преко 70 одсто у последњих 40 година, па се сумња да је до пада бројности дошло и у Србији.
Инфо подкаст: Васкрсла наменска индустрија Србије- претња и трн у оку свима!
Преузмите андроид апликацију.
