Почетна > Бизнис
Бизнис Србија

Почиње Копаоник бизнис форум, главна тема како да српска економија постигне високе приносе

Овогодишњи Копаоник бизнис форум, 32. по реду, почеће данас на Копаонику, а централна тема биће „Србија 2027- Тежећи економији са високим приносима“.
Kopaonik, 4. marta 2024.- Kopaonik biznis forum (KBF), 31. po redu, danas je zvanièno otvoren uvodnim govorom Aleksandra Vlahoviæa, predsednika Saveza ekonomista Srbije, koji je organizator KBF. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ/ nr

Планирано је да се на „српском Давосу“ током четири дана форума одржи 38 панела, три сесије, четири специјална догађаја и три обраћања гостију кроз које ће се говорити о утицају ратова и царинских ратова, сукоба САД-а и Кине и потенцијално Европе и Кине, утицају на Европу и Западни Балкан и последично на Србију.

Копаоник бизнис форуму окупиће истакнуте лидере из света бизниса, економије, науке и технологије, као и представнике власти и госте из региона.

Очекује се да ће на форуму бити 1.600 учесника и 220 панелиста.

Форум ће данас почети представљањем Експа 2027. године под називом „Експо 2027: Кључ за нове хоризонте, шта нас то чека 2027. године“.

Званично ће КБФ бити отворен сутра обраћањем председника организатора, Савеза економиста Србије, Александра Влаховића, гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић и министра финансија Синише Малог.

Влаховић је раније рекао Танјугу да је прави тренутак да се отвори тема достизања економије високих приноса с обзиром да је држава претходних година направила велики помак повећавајући капиталне инвестиције, али да су за високе приносе потребне и веће домаће приватне инвестиције и њхова боља секторска структура.

Влаховић је подсетио да је на једном прошлогодишњем панелу КБФ-а разговарано о замкама средњих приноса и закључено да се у оквиру великих инфраструктурних пројеката које је Влада Србије дефинисала мора разговарати и о томе шта је потребно да би српска економија могла имати високе приносе.

„Другим речима, какве инвестиције су нам потребне да бисмо изградили другачију, конкурентнију структуру привреде, структуру која ће бити ослоњена претежно на секторе напредних технологија које би обезбедиле прелазак Србије из економије средњих приноса у економију високих приноса. Зато је веома важно да имамо изграђен и реформисан систем образовања, јер без образовања тешко да можемо очекивати постизање високих приноса у привреди у наредном периоду“, рекао је он.

Оценио је да оно о чему ће се говорити о Србији једнако важи и за све земље Западног Балкана (ЗБ), па ће фокус бити проширен и обухватиће комплетан регион ЗБ.

Према његовим речима, регион тренутно не испуњава услове за такав раст и баш због тога је неопходно да се разговара на који начин би требало да се подигне продуктивност и конкурентност наше привреде и које су то недостајуће инвестиције.

„Говорићемо о проблему домаћих приватних инвестиција које се у структури укупних инвестиција, смањују из године у годину, затим о неповољној секторској структури домаћих приватних инвестиција које углавном завршавају ка традиционалним секторима. Говорићемо генерално о глобалној структури српске привреде која се и даље, већ годинама уназад, заснива на развоју традиционалних сектора, а то свакако није начин и пут за постизање економије високих приноса“, рекао је Влаховић.

Истакао је да је ово прави тренутак да се та тема отвори, да се каже да је држава урадила велики помак у протеклих пет, шест година повећањем капиталних инвестиција са око 2,5-3,0 одсто БДП-а на више од 7,0 одсто у континуитету, али да се будући развој привреде Србије, нарочито уколико желимо да она постиже високе приносе, не може заснивати искључиво на јавним капиталним улагањима и страним директним инвестицијама.

Зато ће се, према његовим речима причати и о препрекама које постоје да би се ниво домаћих приватних инвестиција у наредном периоду повећао.

„Ми нисмо мало изоловано острво да можемо да будемо самодовољна економија и умногоме зависимо од трендова и коњунктуре које постоје претежно у Европи. Говорићемо о томе какав темпо опоравка се очекује код наших главних трговинских партнера. Мислим, пре свега на Немачку, имајући у виду да је она у протеклој години имала нулти раст и да је та ослабљена спољна тражња утицала, између осталог, на смањене извозне резултате наше привреде“, рекао је Влаховић.

Навео је да ће се као и сваке године говорити о актуелним, модерним темама. Ове године то ће, између осталих, бити вештачка интелигенција, тема која је свеприсутна и биће заступљена на неколико панела, затим о стартап предузећима, иновацијама.

„Имаћемо и госта из Кине који ће управо говорити о иновативним трендовима у модерној кинеској економији. Значајан део панела посветићемо систему образовања, говорићемо и о задужбинарству, о потреби да се основни стубови једног успешног модерног друштва промовишу и развијају и убудуће“, рекао је Влаховић за Танјуг.

Додао је да ће и ове године своје место на „српском Давосу“, имати незаобилазне секторске анализе, не само када је у питању финансијски сектор, него и када је реч о развоју реалног сектора у нашој земљи.

Посебну пажњу на КБФ привлаче гости а ове године то ће бити познати српски економиста Бранко Милановић, кинески бизнисмен Ге Јун, кошаркашки тренер Светислав Пешић.

Милановић на Форум долази после дужег времена а јавности је познат као светски признат економиста у области доходовне неједнакости, теме која се уклапа са централном темом овогодишњег КБФ-а.

Други гост је председник кинеске корпорације ТОЈОY која је најзначајнија платформа за стартап предузећа у Кини Ге Јун, а био је и потпредседник Аппле-а, Нвидиа-е и Интел-а за Азију.

„У госте нам долази и председник МК Групе Александар Костић. Са њим ћемо имати посебан интервју. Ово ће можда бити његово прво појављивање на великој сцени, у новој улози првог човека МК групе. Долази нам и наш познати кошаркашки тренер Светислав Пешић, човек који је, градећи тим, остварио велике резултате. Нећемо говорити о његовим спортским резултатима, већ о томе како треба да се изгради тим за успешне резултате“, рекао је Влаховић.

Учествоваће гувернерја Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, министар финансија Синиша Мали и више министара у Влади Србије.

Говорећи о томе шта је обележило светску и српску економију између два Копаоник бизнис форума, Влаховић је истакао да су када је реч о свету то пре свега политички догађаји, првенствено изборни резултати у Америци.

„Они дефинитивно говоре да ће у наредном периоду доћи до заокрета када је у питању дефинисање спољно-трговинске политике Америке и управо о томе ћемо, између осталог говорити и на Копаоник бизнис форуму јер то може имати велики утицај на Европу и последично на Западни Балкан и Србију. То је такође и чињеница да су наши главни трговински партнери имали јако лошу годину. Немачка је имала нулти раст, што је последично утицало на смањење економске активности“, рекао је Влаховић.

Копаоник бизнис форум организује Савез економиста Србије, од 2. до 5. марта, а Танјуг је и ове године један од медијских партнера КБФ-а.

U Srbiji danas umereno oblačno sa sunčanim intervalima, najviša temperatura 12 stepeni

Преузмите андроид апликацију.