Православни и католички верници прослављају најзначајнији хришћански празник, Васкрсење Исуса Христа, које симболизује победу живота над смрћу.
Васкршњим слављем за вернике се завршава најстрожи Велики пост који се највише дана пости на води, а обичај је да васкршња јаја буду први мрсни залогаји.
У Храму Светог Саве у Београду поноћну васкршњу литургију је служио викарни епископ моравички Тихон, а јутарња литургија почеће у девет сати.
Патријарх Српске православне цркве Порфирије служиће архијерејску литургију у Пећкој патрјаршији на Косову и Метохији, са почетком у седам сати ујутру.
У поноћ су се, после дана жалости, поново огласила црквена звона у знак радости.
На почетку литургије отпеван је васкршњи тропар ”Христос васкрсе из мртвих” (Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова). Пре литургије је била литија и служено је Пасхално јутрење.
У Србији је обичај да васкршње славље почне одмах после јутарње службе, а тада се верници поздрављају речима Христос Васкрсе-Ваистину Васкрсе или Христос Воскресе-Ваистину Воскресе.
Исус Христос је, према јеванђељима и веровању, распет у петак, у суботу је лежао у гробу, а у недељу је васкрсао из мртвих и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.
Такође, васкрсење значи и почетак новог духовног живота и победу над грехом.
Васкрс или хришћанска Пасха је највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу и чини суштину хришћанског учења.
Назива се и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства, јер означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот.
Ускрс ове године пада на исти дан и по јулијанском и по грегоријанском календару.
За православне најраније Васкрс може да буде 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана је увек између 22. марта и 25. априла.
Датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара, а и цркве које иначе користе нови календар, као што су Грчка и Румунска, славе Васкрс по Православној пасхалији која нема везе ни са јулијанским ни са грегоријанским календаром.
Васкрс се увек прославља у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневице и после јеврејске Пасхе, на основу одлуке која је донета на Никејском сабору 325. године, коју и данас поштују све православне цркве.
Поред верника СПЦ, овај празник прослављају по јулијанском каленадару и Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Грузијска, Јапанска и друге православне цркве.
За хришћане је празник Васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства.
Сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, потиче из васкрсења као најважнијег Христовог дела.
“У Римљанима 6, 4-5. апостол Павле јасно повезује историјски акт Христовог васкрсења са новим животом – Као што уста Христос из мртвих, тако и ми у новом животу да ходимо. У Римљанима 8, 11. апостол говори о Духу Светом који је сила васкрсења Христовог, али и нашег новог бића. Сила васкрсења је победа над грехом у нама”.
Према предању, у суботу су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од
Христових ученика украсти његово тело и да ће тако народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао.
У недељу је, према веровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.
Хришћани верују да је прва особа која је срела васкрслог Исуса Христа била Марија Магдалена, као и да се касније указао и својим ученицима.
Верници СПЦ, Васкрс обележавају три дана, а црвеним словом у црквеном календару, су поред првог дана, обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
Васкрс је врхунац хришћанске црквене године, празник над празницима, јер се на тај велики дан, према предању, испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља.
Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене песме које се тада певају пуне су радости и весеља и певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље.
Васкршња јаја се, према обичајима, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Прво офарбано јаје се према народним обичајима сматра, “чуваркућом”, односно заштитником куће и здравља, и обичај је да се чува до наредног Васкрса.
Према веровању, Марија Магдалена је римском цару Тиберију поклонила прва јаја, када је дошла у Рим са поруком о васкрсењу Исуса Христа.
Преузмите андроид апликацију.
