Prošla godina ostaće bar u ovoj deceniji upamćena kao jedna od najtoplijih od kada se mere temperature vazduha širom planete. Gotovo da nema kontinenta na kojem nisu oboreni dosadašnji toplotni rekordi, a u 2022. godini u Velikoj Britaniji prosečna godišnja temperatura je prvi put u istoriji bila viša od 10 stepeni Celzijusa.
Podaci britanske meteorološke službe ukazuju da je 2022. sa srednjom temperaturom tokom 12 meseci od 10,03 stepena bila toplija od do sada rekordno „vruće” 2014. kada je pomenuti prosek iznosio 9,88 stepeni.
Po oceni dr Marka Makartija, šefa Nacionalnog klimatskog informativnog centra „Met Office” Ujedinjeno Kraljevstvo se nalazi na prekretnici klimatološke istorije. A da se klima drastično menja pokazala je i statistika: od 1884. godine, od kada se meri temperatura vazduha u ovoj ostrvskoj državi, deset najtoplijih godina bilo je baš u 21. veku, preneli su svetski mediji.
U 2022. zabeleženo je i najtoplije leto u istoriji merenja temperature u Velikoj Britaniji – sa nezapamćenih preko 40 stepeni Celzijusa. Zbog dugotrajnih vrućina i slabih padavina presušile su reke, oštećeni usevi, a vrelina je bila uzrok i mnogobrojnih požara u ovoj zemlji.
Nije samo Velika Britanija lane bila na udaru vrućina, već cela planeta, a u mnogim zemljama zabeležene su rekordne temperature. Iako je Američka svemirska agencija (Nasa) nedavno objavila da je zvanično 2022. na petom mestu po visini izmerenih temperatura od kad se vrše merenja, činjenica je da se neke pojave, kao što je presušivanje velikih reka i jezera zbog dugotrajne suše, nisu ranije dešavale.
U decembru prošle godine rekordne temperature za taj mesec registrovane su širom Evrope. Za razliku od naše zemlje gde je temperatura prekoračila maksimalne rekorde za nekoliko desetih delova stepena, najdrastičniji slučaj toplotnog talasa u decembru na Starom kontinentu bio je u Poljskoj, gde je zabeležena maksimalna temperatura za čak pet stepeni veća nego ranije.
„Temperatura na celoj planeti povećana je za 1,2 stepena u odnosu na period pre industrijske revolucije. Topli rekordi se obaraju na širom sveta i to mnogo češće u odnosu na takozvane hladne rekorde. Svedoci smo daljeg zagrevanja planete, a pitanje je dokle će se to nastaviti”, kaže za „Politiku” klimatolog Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Ovaj stručnjak podseća da bi, ukoliko sporazum potpisan u Parizu 2015. godine bude ispunjen, do 2050. godine temperatura na Zemlji mogla da poraste za nešto malo više od jednog stepena.
Potpisivanjem Pariskog sporazuma 12. decembra 2015. godine više od 190 zemalja sveta dogovorilo se da će u ovom veku smanjiti emisije štetnih gasova nastalih najčešće sagorevanjem fosilnih goriva čime bi se smanjilo globalno zagrevanje i ograničio porast temperature na planeti za 1,5 stepeni, odnosno daleko ispod dva stepena, kao i da će se zalagati za borbu protiv klimatskih promena. Takođe, dogovoreno je da se smanji na minimum upotreba fosilnih goriva.
Ukoliko se dogovor potpisan Pariskim sporazumom ne ostvari, objašnjava Đurđević, rast temperature može da bude i za dodatna četiri stepena Celzijusa što bi značilo drastičnu promenu uslova života na planeti i ugrožavanje postojećih ekosistema.
Prestanite da ih radite: Uobičajene navike čišćenja koje daju samo kontraefekat
Preuzmite android aplikaciju.
