Више од 30 држављана Србије до сада је осуђено због ратовања у другим државама. Највише их је, до сада, учествовало у сукобима на истоку Украјине.
У већини случајева кривицу за, према нашим законима, тешко кривично дело, прихватали су и са тужилаштвом и судом склапали споразум о признању кривице. Добијали су условне казне затвора од једне до три године.
Статус на Фејсбуку у пролеће 2015. Николу Јовића повео је у рат. Видео је објаву свог пријатеља и кренуо пут Доњецка. Када се вратио, одговарао је за кривично дело.
„Није никаква тајна, тада је већ увелико био потписан споразум ‘Минкс 2’ и хвала Богу већина ратних дејстава је била на веома ниском нивоу све до 24. фебруара“, каже Јовић.
Додаје да су прво били смештени у Снежноу, мањем месту близу Доњецка, после су се пребацили у близину тада ослобођеног Дебаљцева.
„Ту смо били неко време, где је наша група била стационирана. Било је 20-так Срба“, објашњава Јовић.
Према Кривичном законику за учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави следе вишегодишње казне. Од 2014. године донете су 32 пресуде.
„Без обзира да ли је војна или паравојна формација запрећена казна затвора је од шест месеци до пет година, а од једне до осам година уколико је дело извршено у групи. Са друге стране паралелно са тим постоји и кривично дело организовање учешћа у рату или оружаном сукобу које је предвиђено за она лица која на територији Републике Србије врбују друга лица или организују групу“, истиче заменик јавног тужиоца из Вишег јавног тужилаштва Лазар Лазовић.
Након што се група у којој је био распала, Никола Јовић се у Србију вратио у мају 2015. године.
Према његовим речима, при самом повратку није било ничега драстичног, хапшења на граници и било чега сличнога.
„После неколико месеци ми је стигао позив на саслушање и онда је кренуо онај судски процес кроз који смо сви ми тзв. повратници прошли“, додаје Јовић.
Лазовић објашњава да превасходно постоји сарадња са МУП-ом и њиховим јединицама, чак и са ресором државне безбедности, односно у том смислу се добијају информације на основу који више јавно тужилаштво, како у Београду тако и у другим градовима да поступа у складу са својом надлежношћу.
У последњих осам година држављани Србије најчешће су ратовали у Украјини и Сирији. Мотиви су им различити, али и стране на којима су ратовали.
Петар Петровић из Београдског центра за безбедносну политику наглашава да се у јавности често може чути да они који одлазе, који су ишли у Сирију терористи, док они који су се борили на проруској страни су добровољци.
„Заправо основна одредница некога да ли је плаћеник је та да он заправо иде на страно ратиште, бори се за интересе стране државе искључиво због новца, због материјалне добити, док они који се боре за интересе стране дражве, нису ни држављани ни становници територије на којој се изводе борбене операције и боре се тамо из идеала, за њих се сматра да су добровољци“, објашњава Петровић.
Било да су добровољци или плаћеници, кажу познаваоци, не могу сви наши држављани, који ратују у иностранству да се сматрају безбедносном претњом. Разликују се, вођени идеологијом, од тзв. вукова спавача – могућих терориста.
Преузмите андроид апликацију.
