Српска кинематографија је у сталном развоју, што показују и подаци о скоку извоза аудиовизуелних и сродних услуга, који је са 60 милиона евра у 2017. порастао на 114 милиона у 2021, док је њихов увоз порастао са 34,6 на 111 милиона евра, истакнуто је на данашњем панелу „Мехур или бум? Студија случаја развоја капацитета и инфраструктуре продукције Србије“.
Панел је у организацији Привредне коморе Србије (ПКС) одржан на филмском фестивалу у Сарајеву, ради представљања и промоције српске кинематографије и унапређења регионалне сарадње, саопштено је из ПКС.
Секретарка Удружења за креативну индустрију ПКС Вида Самарџић је истакла да се захваљујући труду и доброј сарадњи свих актера у овој индустрији уз подршку Филмског центра и ПКС, кроз преговоре са Владом, дошло до одобравања подстицаја.
„Као директну последицу имамо раст филмске и ТВ продукције у земљи, како домаће тако и услужне“, рекла је она.
Нагласила је значај регионалне сарадње, унапређења туристичке и саобраћајне инфраструктуре, као и легислативе која ће омогућити размену талената и људи који би радили на заједничким пројектима.
„Тренутно имамо више од 3.500 предузећа која индиректно и директно запошљавају и упошљавају око 10.000 људи. Инвестиције се највише пласирају у опрему и изградњу студија и сетова“, навела је Самарџић.
Продуцент Игор Турчиновић је истакао да, када је реч о оцени експанзије српске кинематографије, пре у питању „биг-бенг“ развој, јер је он изнад свих очекивања.
Према његовим речима, наступ на сарајевском фестивалу и панел прошли су веома запажено, о чему сведочи изузетно интересовање и одзив учесника.
Директор Филмског центра Србије Гордан Матић сматра да одговор на питање да ли је бум или бабл, није ни једно ни друго, него је у питању процес који траје.
„Надамо се да је аудиовизуелни сектор и кинематографија препознат од стране државе и да ће тако и остати, јер је реч о економски битном делу наше привреде“, указао је Матић.
Истакао је да је сада неопходан добар баланс између онога што су сервиси за стране продукције и нашег ауторског филма и серија, како се не би угрозила уметничка продукција.
„Таленте и оне друге испред и иза камере треба држати и на једном и на другом месту како не би изгубили видљивост на фестивалима, а успешно пружили услуге свима који долазе код нас да снимају“, поручио је он.
Међу реномираним учесницима панела који су кроз своју призму и искуство представили развојне капацитете Србије и актуелну ситуацију у овој области стваралаштва, били су и директор, продуцент и оснивач Clockwork Film Produciton Алек Цонић, шеф стратегије и развоја садржаја Firefly produstions Бобан Јевтић и надзорник производње Work in Progress Сандра Ђуричковић.
Преузмите андроид апликацију.
