Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду je образовна и научна установа на којој се стичу знања и обављају научна истраживања из области биологије, хемије, физике, математике, информатике, географије, туризмолошке струке и заштите животне средине.
Природно-математичке дисциплине развијале су се и кадровски јачале у оквиру појединих факултета све до 1961. године.
Jачањем група природно-математичких наука у оквиру Филозофског факултета, постепено су се стицали услови за оснивање приодно-математичког факултета.
Савет Филозофског факултета у Новом Саду донео је 22. маја 1969. године одлуку да се од Природно-математичког смера Филозофског факултета у Новом Саду оснује Природно-математички факултет.
Скупштина СAПВ на заједничкој седници Покројинског већа и Просветно-културног већа, одржаној 9. јула 1969. године дала је сагласност на ову Oдлуку.
Током 1989. године просторни развој Природно-математичког факултета се заокружује изградњом „Плаве зграде“ лоциране између Института за математику и физику и Института за биологију. У нови објект се усељавају Институт за хемију, Институт за географију и Деканат факултета.
Природно-математички факултет је већ годинама, као кредибилан партнер, присутан у националним, а све више у међународним истраживачким и иновационим пројектима.
О компетенцији истраживача са ПМФ-а сведочи и податак да се међу 30 најцитиранијих истраживача са територије АП Војводине налази чак 20 професора и сарадника са ПМФ-а.
Са више од 600 запослених и више од 5.000 студената, ово је највећи Природно-математички факултет у нашој земљи.
На ПМФ-у се настава спроводи на основним и мастер академским студијама, као и на докторским студијама. Факултет изводи наставу на пет департмана кроз више од 50 акредитованих студијских програма:
- Департман за биологију и екологију,
- Департман за географију, туризам и хотелијерство,
- Департман за математику и информатику,
- Департман за физику,
- Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине.
Сваки програм је усаглашен са реалним потребама за запослењем младих кадрова, па је последично и диплома ПМФ-а гарант будућег лакшег запошљавања у оквиру стечених компетенција.
На факултету се објави 300 радова у часописима са SCI листе годишње, пет чланова САНУ долази са овог факултета, а на факултету се налази и Једини центар изврсности за математику у нашој земљи од 2007. године.
На ПМФ-у су акредитована четири тела за оцењивање усаглашености, редовно се издаје седам научних часописа, а Хербаријум – БУНС, који је међународно регистрован, један је од три у Србији (садржи више од 180.000 ексиката).
У разговору са студентима овог факултета, покушали смо да сазнамо зашто су се одлучили да упишу овај факултет, који су им најтежи испити, омиљени професори и где себе виде након завршетка студија.
Više od 200 učesnika foruma studenata PMF-a na Zlatiboru (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
