Дете вам се јуче у продавници бацало по поду? Из свег гласа је плакало у паркићу млатарајући рукама и лупајући ногама о земљу? Звучи познато? Нисте једини родитељ коме се то догађа.
Тема напада беса код деце је једна од оних која је увек актуелна и нема никакве везе са подручјем у којем дете одраста, образовним статусом родитеља или с тиме да ли је неко добар родитељ.
Напади беса су јако чести код мале деце и предшколаца и одраз су тога како деца излазе на крај са различитим осећањима.
Стручњаци саветују да је пожељно да се избегавају ситуације које могу подстаћи напад беса и савет је да се направи план шта урадити када дође до тога.
Занимало нас је како маме и тате у нашем окружењу излазе на крај у оваквим стуацијима.
„Моје дете (6) је често имало те тренутке. Пробали смо свашта… Од игнорисања до вике… На крају смо схватили да је једино решење да му смирено приђемо, објаснимо зашто нешто не може, чак иако он то не чује. Онда се окренемо и наставимо са оним што радимо… Најчешће се смири после пар минута“, каже Милица
„Да броје до 10.000. Ради загрљај. Али мораш да се искулираш толико и да се изместиш из ситуације. Потребно је да га загрлиш, јер заправо му само треба пажња“, каже Милана
„У тим моментима родитељ је тај који треба да буде прибран. Када наш дечак (2 године) почне да бесни, покушамо да га смиримо, загрлимо и у тим паузама кажемо да ће бити све океј и да ће проћи“, Александар.
„Трудим се да нападе беса и плача не заустављам причом, јер имам осећај да ме син тада не чује. Уместо тога, будем смирена, смиреним гласом му говорим да ћу га загрлити и да ћемо се осамити и отићи у другу просторију док га момент беса не прође.
Када се осамимо, налазим другу занимацију, и то скретање пажње у том сигурном окружењу где смо само нас двоје углавном успе али ако не успе, чекам да тај момент прође. Мени, лично, то изазива стрес јер син не говори јасно (има мање од две године) и не може да ми објасни шта га је повредило, па ће, верујем, временом бити лакше по обоје“, каже Марија
„Можда игнорисањем, не придавати пажњу томе. Кад виде да нема реакције и да тиме не добијају ништа, смире се. За мало старију децу (5–6 година), може и разговор, али не у моменту беса, већ кад се смире“, каже Горан
„Пробам некада да чучнем да му будем у висини и онда сину (две и по године) смирено му објасним и загрлим. А некад пробам да му скренем пажњу на нешто друго (типа да тражимо мацу)“, каже Александра.
Deca su vam zavisna od mobilnih telefona? Možda je ovo glavni razlog
Преузмите андроид апликацију.
