У данашње време поштанско сандуче садржи углавном рекламе и рачуне.
У време када су дигитални медији преплавили наше животе и када је комуникација све сведенија на брзе поруке, Светски дан писања писама, који се обележава 11. маја, подсећа нас на некада популарну форму комуникације.
Писана реч некада је била главни облик међуљудске комуникације. Писма су носила емоције, тајне, признања и дубоке мисли, а њихово чекање и долазак преко поштара учинили су их још драгоценијим. Данас, уместо шушкаве хартије и мирисних мастила, наше поруке су дигиталне, стижу моментално, али често остају без дубље емоционалне тежине.
Док нам поштански сандучићи углавном садрже рачуне и рекламе, светски дан писања писама прилика је да се сетимо вредности које су писма доносила у наше животе. Да ли ћемо икада поново писати писма? Да ли би требало? Можда је време да размислимо о томе како комуницирамо и шта губимо у мору инстант порука.
Светски дан писања писама позива нас да успоримо и посветимо пажњу речима које пишемо. Можда је право време да извадимо перо и папир и напишемо писмо некоме коме заиста желимо нешто важно рећи.
Питали смо неколико суграђана шта мисле о томе.
– Последњи пут сам написала писмо када сам била дете. И нисам сигурна да ћу више икада. Марија (38)
– Морам да признам да никада нисам ни волео да пишем писма. И више ми се свиђа како то сада функционише. Дејан (31)
– Била су то дивна времена. Колико само чекања и са колико нестрпљења смо ишчекивали поштара, погово када су у питању она најлепша – љубавна писма. Морам да признам да нека и дан данас чувам. Светлана (65)
– Људима и даље шаљем разгледнице када одем на море. Дешава се да стигнем пре разгледнице, али нема везе, то ми је некако лепо. Али баш писма, па нисам никада написао ниједно. Никола (18)
Преузмите андроид апликацију.
