Петроварадин се налази на десној обали Дунава, а назив је добио по истоименој Тврђави.
Огранак фрушкогорске планине се завршава са петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава.
У Петроварадину су комшијски односи прилично присни, а његови мештани кажу да се у њиховом крају налази све што им је потребно за живот, те постоји легенда да међу њима има људи који мост нису прешли годинама.
Иако је већини асоцијација за Петроварадин управо Тврђава, они стари локалци ипак издвајају нека друга места као кључна у личној карти овог кварта.
Ђава грил је место у Прерадовићевој које је прећутно изабрано за најбоље место за клопу у овом крају. Оно што ово место издваја од других, поред укусне пљеске, јесте и екипа запослених која никада не штеди на прилозима.
Ко год је од Новосађана слушао радио, чуо је рекламу и врло добро зна за ресторан лоциран у градићу, у мирном делу Петроварадина. Пицерија ресторан Мачак позната је по топлој атмосфери и необичним, рустичним, амбијентом.
Пиво се, наравно, пије у бифеу Римини. Ту можемо пронаћи све генерације становника овог краја, од оних који се тек први пут спремају да пробају укус зидарца, до оних старијих, већ озбиљних пивопија.
Поред велелепне Тврђаве, Петроварадин је обогаћен још једним историјским здањем а то је Молинаријев парк. Овај парк саграђен је давне 1874. године за потребе и разоноду официра ван зидина Тврђаве. Они су, још ономад, ударили јаке темље за његову намену – излете са лепшим половинама и одмарање у хладовини.
У подножју градића, када прођете Београдску капију, путем којим се упутите када наумите да се пењете на бескрајне степенице које воде ка врху Тврђаве, налази се и мали кафић Даблин за који важи да окупља све важне алтернативце Новог Сада.
Док се пењете на Тврђаву и полако пролазите разне тунеле и капије, испод вас се налазе разни скривени тунели и подземне галерије којима је могуће приступити само уз друштво водича који ће вам уз обилазак поклонити и кратак сажетак једног века.
Да је препуна културног блага показује и Музеј града Новог Сада смештен на самом врху Петроварадинске тврђаве, тик до хотела Леополд.
Погледајте шта Сахат кулу чини посебном.
Локалцима, ипак, тврђава није интересантна колико Новосађанима који долазе из других делова града, али једно не могу да оспоре: “Најбоља кремпита у граду се једе у башти ресторана Тераса са погледом на Сахат кулу.“
Преузмите андроид апликацију.
