Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић изјавио је да је Заједница српских општина хитна обавеза Приштине, која мора бити испуњена без одлагања, као и да је сваки покушај Приштине да се о овој теми поново преговара или да се формирање ЗСО условљава некаквим новим помацима у дијалогу, директно супротстављен принципима дијалога и нормализације односа.
Он је у ауторском тексту за данашњу „Политику“, рекао да је Београд „и речју и делом“ небројено пута показао да је доследно посвећен дијалогу, али да је сада време да ту врсту посвећености коначно покаже и Приштина.
Објашњава да су сви потребни основни елементи за формирање ЗСО садржани у самом Првом бриселском споразуму и у још три додатна споразума који се односе на ову тему.
„Сваки предлог одступања од слова споразума заправо је само еуфемизам за одбијање примене. Реч је о јавно доступним споразумима, а сам процес њиховог усаглашавања био је и дуг и мукотрпан, и неретко су се данима ломила копља око сваке речи или знака интерпункције. Тако да договорени споразуми о ЗСО не могу да подлежу произвољним подешавањима и изменама. ЗСО је само оно што је договорено у Бриселу, са јасно дефинисаним надлежностима – и ништа мање од тога“, закључио је Петковић.
Како је рекао Београд нема намеру да поново преговара о испуњењу онога што је већ гарантовано постигнутим споразумима и чија је имплементација детаљно разрађена истим тим документима.
„Такође, имамо и обавезу и право да истрајемо у ставу да испуњење већ преузетих обавеза не може да буде условљено постизањем нових договора у оквиру дијалога, нарочито у околностима у којима је Београд у доброј вери и у потпуности испунио све своје досадашње обавезе“, написао је Петковић.
Директор Канцеларије за КиМ је подсетио да када су у мартовском погрому 2004. године, хиљаде албанских екстремиста кренуле у обрачун са свиме што је српско на Косову и Метохији,да је једна ствар чак и највећим скептицима постала „белодано јасна“ – да су Срби самим својим постојањем „трн у оку идеолога сепаратистичког покрета у нашој јужној покрајини“.
„Константно обесправљивање нашег народа, пажљиво дозирани, али стални и доследни напади на Србе и њихову имовину, правно насиље, кампања мржње према свему српском, које нису поштеђени чак ни српски производи на рафовима продавница, право су лице онога што непоправљиво неискрени и цинични приштински политичари описују као ‘најмлађу европску демократију’. У одсуству демократије и сваког наговештаја да је безбедан и достојанствен живот за Србе на КиМ могућ, а из природног порива једног народа да опстане, рођен је политички концепт ЗСО“, написао је Петковић.
Како је појаснио Београд је тај концепт ставио у само средиште дијалога који се са Приштином одвија уз посредовање Европске уније о нагласио да је ЗСО посвећено првих шест од укупно 15 тачака Првог бриселског споразума.
„Она, дакле, није била једна од тема, већ је била кључна и централна тачка дијалога који је довео до потписивања тог споразума и до данас је за нас остала нешто на чему свака помисао о нормализацији односа Београда и Приштине и ситуације на терену мора да почива. Јер, наглашавам још једном, идеја о ЗСО није политички луксуз и каприц, већ начин да Срби на КиМ физички опстану и буду интитуционално заштићени од опасног и агресивног деловања екстремиста у Приштини“, каже Петковић.
Према његовим речима, колико је борба председника Србије Александра Вучића за ЗСО била исправна, најбоље показује „децидан став“ Приштине да по сваку цену избегне испуњење ове своје обавезе.
„Искуство нас учи да оно чему се Приштина тако снажно одупире, по правилу је у интересу српског народа. Да је ЗСО наша насушна потреба, потврђује и ескалација насиља против српског народа на Косову и Метохији којој смо сведоци протеклих месеци“, написао је Петковић за Политику.
Како је рекао тврдоглаво одбијање Приштине да српском народу кроз формирање ЗСО пружи гаранције опстанка траје скоро 10 година, а последица је, не само пролонгирање фактичког ванредног стања у којем Срби на КиМ живе од 1999. већ и „свепрожимајућа агонија читавог друштва на КиМ“.
„То друштво је постало трајни талац идеологија и политика мржње које се производе у Приштини. При том, концепт ЗСО ни на који начин не угрожава Албанце на КиМ. Да је она формирана пре нешто више од 9,5 година, кад јој је и било време, данас бисмо на терену имали стабилније и безбедније прилике у друштву у коме је смањен међуетнички јаз. Толико је рана могло да буде зацељено и проблема да буде решено само да је Приштина била вољна да испуни оно на шта се обавезала, или да је ЕУ желела да у пуном капацитету буде гарант потписаног и осигура спровођење Првог бриселског споразума“, нагласио је Петковић.
Директор Канцеларије за КиМ даље наводи да је разлоге за такво поступање Приштине могуће тражити само на пољу ирационалног, односно у чињеници да је „мржња према Србима и свему српском толико дубоко укорењена у идеологију албанских политичара на КиМ да не може сама од себе да избледи и нестане протоком времена“.
„Некада је та идеологија скривена између редова, а неретко је, као у случају Аљбина Куртија и његовог Самоопредељења, јавно декларисана есенција политичког деловања. Шта више, данас је антисрпска политика Аљбина Куртија постала само средиште његове владавине у Приштини, а да то нису ни економија ни привреда нити владавина права“, пише Петковић.
Како каже у самом бриселском дијалогу представници Београда никада у протеклих 9,5 година нису престали да се доследно и одлучно боре за Заједницу српских општина, као и да је она за српску страну била тема на сваком састанку, јер, наглашава Петковић, не може бити компромиса око најелементарније хуманости и захтева да нашем народу буде дозвољено да траје и постоји тамо где континуирано живи вековима.
„На чему можемо да градимо будуће српско-албанске односе, ако нашем народу не може да се да чак ни таква гаранција?“, питао је Петковић.
Како је рекао, упркос сталном инсистирању Београда на дословној примени свих одредаба Првог бриселског споразума, као и пратећих споразума из 2013. и 2015. године који регулишу питање формирања Заједнице српских општина, до данас није постигнут никакав формални помак по том питању.
„Како без формирања ЗСО објективно није могуће остварити било какав суштински напредак ни по којем другом питању од значаја за процес нормализације односа Београда и Приштине, нашли смо се, не нашом вољом и кривицом, у некој врсти замрзнутног конфликта, а он је претио да прерасте у прави конфликт широких размера сваки пут када би се неодговорним и неурачунљивим политичарима у Приштини за тиме указала потреба“, каже Петковић.
Додаје да ће се „читаоци ових редова“ са разлагом запитати: али где је у свему томе Европска унија, и није ли она посредовала у разговорима и била гарант спровођења договореног?
„Између осталог, Београд је од ЕУ посредника тражио да неодложно испуне своју обавезу из члана 21. Општих принципа из 2015. године, који експлицитно прописује обавезу ЕУ да – одмах пошто Управљачки тим за израду Нацрта Статута ЗСО и заврши рад на том документу – сазове састанак Дијалога на високом политичком нивоу на којем би тај документ био презентован Београду и Приштини. Та обавеза је цитираним споразумом предвиђена као први корак у процесу формалног почетка формирања ЗСО“, рекао је Петковић.
Он појашњава да иако је у априлу 2018. године ЕУ службено потврдила мандат Управљачког тима да почне рад на изради Нацрта Статута и упркос томе што је у августу 2018. године Управљачки тим службено обавестио Брисел да је завршио свој посао по овом питању, ЕУ посредници још увек нису поступили у складу са поменутом обавезом из члана 21. Општих принципа.
„Биће прилике да посебно говоримо о разлозима за досадашње недовољно ефикасно деловање ЕУ, која је уместо инсистирања на формирању ЗСО, а тиме и на суштинској деблокади процеса нормализације односа Београда и Приштине, радије бирала да апелује ‘на обе стране’. До промене у наративу ЕУ и других заинтересованих страна на Западу, када је реч о ЗСО, дошло је постепено у последњих неколико месеци, да би тек уназад неколико недеља те поруке прерасле у сасвим експлицитан захтев Приштини и Куртију за испуњење обавеза. Уместо одговора Приштине, на делу је нека врста диверзије у којој изненада сви у Приштини имају мишљење (укључујући и поједине стране невладине организације) о томе како би ЗСО требало да се зове, како би требало да буде структурисана и са којим надлежностима.“, каже Петковић.
Преузмите андроид апликацију.
