Када дође петак све је лакше. Лакше се дише. Дневна температура ће се кретати од 12 до 22 степена. Бројна интересантна дешавања обојиће овај петак веселим бојама.

Ево шта нас очекује овог петка у Новом Саду:
Пролеће у Новом Саду добија свој најлепши мирис и боје на традиционалној цветној пијаци, која ће се одржати данас и у суботу на платоу испред СПЕНС-а.
Љубитељи цвећа, биљака, природе, меда, здраве хране и заната имаће прилику да уживају у разноврсној понуди сезонског цвећа, украсног биља, садница, баштенског алата, домаћих производа и рукотворина.
Богат излагачки програм, уз присуство расадника из целе Србије, занатлија, малих произвођача и креативаца који ће понудити своје најлепше пролећне производе.
Цветна пијаца није само место куповине – то је и прилика за дружење, инспирацију и подршку локалним произвођачима.
Позивамо грађане/ке и посетиоце Новог Сада да посете Цветну пијацу, уживају у пролећној атмосфери и понесу кући део природе!

Представа “Победити зло и страх у себи: “Дракон” премијерно у Позоришту младих.

Политичка сатира, једна од најбољих деконструкција ауторитарне владавине, “Дракон” Јевгенија Љвовича Шварца, нова је представа нашег театра, чија ће премијера на Великој сцени – од 19.30.
Овај текст, настао далеке 1943. године, али и данас – и те како – запањујуће актуелан, инспирисао је руску редитељку Људмилу Фјодорову да инсценира ту снажну причу о манипулацији и злоупотреби човека, али и о аутоупотреби и аутоманипулацији, о томе како се слобода мора освојити, а онда се с њом знати и носити…
Шварц у својој драми раскринкава лажи које тирани шире кроз причу о патриотизму како би прикрили своје пљачкашке намере и сасвим конкретне походе. “Дракон” говори о витезу Ланселоту, који би да ослободи људе опаког Дракона/Змаја, који, држећи их у страху, њима манипулише и влада. Витезови напори наилазе на отпор, јер је већина поданика навикла на Драконове бруталне методе владавине и с њима се сродила, ма како оне сурове биле.
О томе колико је ово дело било проницљиво и далековидо, па тиме актуелно и данас, као и у тренутку када је – с хитлеровском чизмом за вратом и у мислима, и писано, можда понајбоље говори реченица коју изговара Дракон/Змај: “Видите, људска душа је врло отпорна. Преполовите тело – и човек је уништен, али растргајте душу – она само постаје савитљивија, то је све.”
Снагом свог глумачког идентитета, уложеног у ово деликатно позоришно путовање, причу о тетовинарним душама, немим и глувим, прогорелим и окованим, али и оним опојно чистим, изводе наши глумци: Марија Радованов, Иван Ђурић, Алекса Илић, Ксенија Митровић, Слободан Нинковић, Саша Латиновић, Урош Лазовић, Александар Милковић, Неда Даниловић и Славица Вучетић.
Сценографија, костим и идејно решење лутака дело су Андреја Запорожскија, коме је стручна сарадница за костим била Милица Грбић Комазец. Композитор је Аљберт Халмурзајев, сценски покрет осмислила је Иста Степанов, док дизајн светла потписује Ратко Јерковић.
Прве репризе су 26. и 27. априла, од 19.30 сати.
У Српском народном позоришту на репертоару од 19:30 часова је представа “Франциска”.
Већ у поднаслову драмског текста Франциска – модерни миракул у пет чинова аутор нам јасно ставља до знања шта је кључ за читање ове драме. Овај поднаслов, наиме, може се посматрати као својеврсна Ведекиндова иронија, имајући у виду огромну количину писаца који су се бавили мистеријама и миракулима на самом почетку XX века, када је написана и ова драма.
Поред ове, прве назнаке могуће интерпретације Франциске, важно је имати у виду и елементе експресионизма који су у овој, позној фази Ведекиндовог стваралаштва, још више дошли до изражаја него у његовим ранијим радовима, али и незаобилазно поређење ове драме са Гетеовим Фаустом, због ког се још назива и женским Фаустом. Међутим, и поред очигледних паралела и контраста са Гетеовом драмом, Франциска Франка Ведекинда је много више од тога.
Написан 1910. године, као један од последњих Ведекиндових комада, Франциска у средиште догађања ставља истоимену младу девојку која склапа пакт са ђаволом у намери да сазна како је то бити мушкарац с обзиром на то да су све слободе овог света намењене управо мушкарцима да их искусе. Прерушена у мушкарца, Франциска добија две године да ужива у мушким слободама, након чега треба да постане љубавница Фајта Кунца, својеврсног Мефиста Ведекиндовог комада. Није без разлога то што се баш ова драма често истиче као најбујније и најживописније Ведекиндово дело.
Његов блистав и звонак језик, живописни и испуњени жељом ликови, односно чудесне ситуације у којима се налазе опиру се устаљеним конвенцијама и превазилазе сва очекивања.
Корејска нобеловка Хан Канг у Читалачком клубу
У Дигиталном омладинском цетру, Војводе Путника 1, разговараћемо о контроверзној књизи, која пише о усамљености, отуђености, страху и егзистенцијалној тескоби.
Хан Канг је једна од најцењенијих јужнокорејских ауторки, рођена је 1970, у Квангџуу. Потиче из списатељске породице, отац и брат су јој такође писци. Студирала је корејску књижевност на Универзитету у Јонсеу. Дело је подељено у три целине, три поглавља која приповедају различити наратори, то су: „Вегетаријанка“, „Монголска флека“ и „Дрвеће у пламену“. Радња у роману започиње језивом ноћном мором, која ће у потпуности променити живот типичног брачног пара средње класе. Јонг – хе и њен муж Чеонг живели су сасвим обичним, могло би се рећи, помало досадним животом.
Једне вечери Јонг – хе ће уснути сан који ће је прогонити и на јави. У мислима ће јој остати слике натопљене крвљу, што ће Јонг – хе навести на идеју да одмах постане вегетаријинка. У уводном делу сусрета, о роману ће говорити мср Владимир Папић, докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду. Организаторка догађаја је Клаудија Слепчев, МА, библиотекарка Градске библиотеке у Новом Саду.
У оквиру пратећег програма изложбе Племство у српској визуелној култури XVIII века ове недеље публику очекују следећи програми у Галерији Матице српске:

У 19.00 сати – предавање Разбијена илузија – концепт илузије у барокном портрету које ће одржати историчарка уметности др Јелена Тодоровић.
Шта је реалност? А шта илузија? Да ли реалност стварно постоји или ми живимо само један сплет вишеструких виртуелних светова? Да ли се може рећи да реалност иилузија представљају две стране истог новчића? Иако нам ова питања звуче веомасавремено, барокни човек је био први који је поставио ова питања. У току предавањаимаћете прилике да се упознате са комплексним барокним поимањем реалног и виртуелног, од бесконачних представа небеса на таваницама барокних цркава до интригантних представа илузије постојања у портретима тог доба.
Талентовани музичар Антун Алекса, познат под псеудонимом ИДЕМ наступиће у СКЦНС Фабрика, а домаћа подршка биће новосадски бенд Монохром.

ИДЕМ је соло пројекат Антуна Алексе, тромбонисте бендова Порто Морто и ЈебоТон Ансамбл те гитаристе и певача бенда “Trophy Jump”.
У сасвим новом изражају Антун “bitter-sweet” нотом дотиче све њему битне теме кроз песме замишљене да првенствено буду хит самоме аутору, а потом потенцијално и широј публици.
Карте за концерт можете купити на свим продајним местима “Gigstix-a” као и онлајн.
Уживајте!
Преузмите андроид апликацију.