Велики српски писац, песник и народни трибун Петар Кочић (1877-1916) рођен је 29.07.1877. године. Кочић је рођен у селу Стричићи код Бањалуке, а основну школу похађао је у манастиру Гомионица, у коме се његов отац закалуђерио и живео као игуман.
Гимназију је уписао у Сарајеву, али су га власти истерале због „србовања“, па је прешао у Београд.
Филозофију је студирао у Бечу, у Сарајеву је радио као чиновник, али су га опет протерали, јер је учествовао у радничком штрајку.
Био је један од најистакнутијих писаца у српском реализму, национални борац против аустроугарске окупације БиХ.
По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу дуго је био без посла, осуђиван је и тамновао у Бањалуци и Тузли.
Није подносио окупацију и социјалну неправду и отворено се залагао за српске националне интересе.
Аустроугарска власт је у Кочићу видела велику опасност те је радила на сузбијању његове политичке делатности. Три пута је био хапшен и затваран због новинских чланака и критике власти. Укупно је провео две године у затвору и то већином у самици, што је негативно утицало на његово душевно здравље.
У Бањалуци је покренуо лист „Отаџбина“, који је често забрањиван. Једрим и сажетим приповедањем и свежим поетским језиком снажно је приказао планински завичај, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живели босански сељаци под аустроугарском окупацијом.
Поетику Кочићевог стваралаштва одликују: изразити ликови Крајишника, горштачки понос и пркос, народни морал, традиционално родољубље, побуна против окупатора, сатира и хумор, живописни пејзаж, жив и течан дијалог, свежа, пуна и богата народна реч и једар, живописан неспоредан стил.
Осим „Јазавца пред судом“, значајнија Кочићева дела су „Пјесме“, збирке приповедака „Са планине и испод планине“, те „Јауци са Змијања“.
Значајна је још једна његова сатира – „Суданија“.
Петар Кочић је, сем писања, заувек остао повезан са српским крајишким кметом, према коме је исказивао и љубав и разумевање.
Био је борац не само против окупатора, већ и против економског ропства.
Као знак сећања на великана српске књижевности, у Републици Српској додељује се годишња награда „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“, а сваког августа одржава се културна манифестација „Кочићев збор“.
Ko je bio ratni slikar koji je imao atelje u Zmaj Jovinoj ulici?
Преузмите андроид апликацију.
