„Он је перфекциониста“! Често можемо чути ту реченицу, неко је изговара као похвалу, а други као сарказам. Ко је у праву?
Постављање високих, да кажемо готово нереалних стандарда себи, тежња савршенству до те мере да се не прихвата ни најмања грешка говори да имамо посла са перфекционизмом.
Није спорно да треба тежити ка најхбољем, радити што боље, што јесте позитивна страна перфекционизма, али са друге стране оно може оставити негативне последице на емоционално и ментално здравље, не бирајући ни пол ни период живота.
Како перфекционизам утиче на децу?
Деца која одрастају у окружењу где је перфекционизам наглашен могу доживети неколико негативних ефеката:
– Боје се да ће направити грешку, што стално ствара осећај притиска да морају бити савршени , иначе су неуспешни.
– Стрес и анксиозност изазвани сталнох тежњи да буду савршени, што на крају доводи то негативног утицаја на емоционални развој.
– Тешко се суочавају са неуспесима, а што је јако важна животна вештина. Они неуспех доживљавају трауматично, а заправо неуспех често буде прилика за учење.
– Ниско самопоуздање се јавља често код деце која стално осећају да нису довољно добра, а као последица тога јављају се проблеми са друштвом и својим вршњацима.
Како деца осећају поиследице перфекционизма, такође и одрасли осећају његов утицај који може итекако бити изазован.
Хроничан стрес, тензија, изгарање због нереалних очекивања и тежњи да све буде перфектно су само неке од последица перфекционизма. Као последица овога могу се јавити и физичке тегобе попут повишеног крвног притиска, главобоља и слабљења имуног система, али и проблеми са срцем.
Са друге стране, због тежњи да све буде савршено, постављања високог стандарда, за кога већ унапред знате да је тешко достижан, често се јавља прокрастинација или одлагање задатака и активности.
Такође, у међуљудским односима се могу појавити тензије, јер нико не воли да своје време проводи са људима који очекују и постављају високе стандарде. Исто тако честа је појава да перфекционисти тешко прихватају туђе несавршености. А претерани перфекционизам заправо блокира мозак, убијајући креативност која може настати из низа погрешака, а на крају дати савршен резултат.
Да ли сам одговоран ако сам перфекциониста?
Одговорност је способност да преузмете одговорност за своје поступке, обавезе и резултате, чак и када ствари не иду савршено. Одговоран човек прихвата своје грешке и учи из њих, без стреса који се јавља због потребе за савршенством.
Перфекционизам, с друге стране, подразумева да особа тежи нереалном савршенству, што може довести до стреса и страха од грешке. Перфекционисти често осећају да морају бити беспрекорно одговорни, што може створити непријатне притиске који нису утемељени у стварним потребама.
Како перфекционизам утиче на самопоуздање?
Перфекционизам, иако може изгледати као способност за висок ниво одговорности, често доводи до проблема са самопоуздањем, јер људи који се стално ослањају на перфекционизам могу изгубити дубље поверење у себе. Иако постижу велике ствари, они се често осећају несигурно јер су стално под притиском да буду беспрекорно одговорни, а никада нису задовољни са својим постигнућима.
Како се изборити са перфекционизмом?
Поставите себи реалне циљеве, изазовне али достижне.
Прихватите да су грешке део процеса, јер је учење из погрешака некада благотворније и кључно је за лични раст.
Будите саосећајни према себи, усмерите своју енергију на напредак, а не на савршенство.
Медитирајте, користите технике опуштања које ће вам умањити анксиозност, а повећати емоционалну отпорност.
Перфекционизам може бити корисна особина у одређеним контекстима, али када пређе у екстрем, може имати озбиљне последице. Кључ је у равнотежи – постављању високих, али достижних стандарда, уз прихватање да несавршеност није крај света, већ природан део живота.
Stres i trauma mogu promeniti vaš DNK, ali i gene vaše dece i unuka
Преузмите андроид апликацију.
