Павле Соларић (Бјеловар, 1779. (или пре 1781) — Венеција, 6. јануар 1821) био je српски лингвиста, географ, археолог, просветитељ и песник, рођен у свештеничкој породици, у месту Велика Писаница код Бјеловара.
Гимназију је похађао у Загребу и Сремским Карловцима. Студије започете у Загребу зaвршиo je 1803. године. По завршетку студија отишao je у Италију, где се првенствено посветиo писању и научном раду.
Из родне Велике Писанице наручио је 1818. године чувени Вуков српски речник. Умро је у Венецији у великом сиромаштву.
Успешно се бавио превођењем са француског, немачког и италијанског. Залагао се за световно образовање Срба и, уз Доситеја Обрадовића и Атанасија Стојковића, сматра се највећим просветитељем свога доба. Соларић је био творац начела правописа српског језика, који је од преузео њега Вук Караџић: Пиши као што говориш — читај као што је написано! Оригинална верзија тог начела је гласила: „Најлучше је устројено оно писмо, гдје како говори се тако пише се, и како је записано тако чита се“. Био је цењен од стране својих савременика славних пријатеља Доситеја Обрадовића, Саве Мркаља, Лукијана Мушицког, Вука Караџића и др.
Године 1804. је написао „Ново гражданско земљописаније“ — прву географију на српском језику — која је имали велики одјек у ондашњем српском друштву и култури. Након његове смрти остало је много занимљивих рукописа, у којима се бавио српском граматиком, почецима словенства, човеком, математиком и Америком.
Због негативне критике његове поезије од стране Јована Скерлића, Павле Соларић бива заборављен и непознат широј читалачкој публици све до краја двадесетог века када његове песме бивају објављене у књизи коју је приредио Здравко Крстановић. Поновно интересовање за Соларићеву поезију је покренуо Милорад Павић сврставши је у предромантизам. У архиву САНУ налази се заоставштина Павла Соларића.
Pet najlepših manastira u Srbiji: Svetinje koje će vas ostaviti bez teksta
Преузмите андроид апликацију.
