Patrijarh srpski Porfirije danas je poručio u besedi, na liturgiji u Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Sentandreji, da je Sentandreja za nas veliki ponos i ugled, ali i uteha da je Gospod sa nama.
Drugog dana posete Eparhiji budimskoj, patrijarh je između ostalog u besedi podsetio da su Srbi bežeći od mača, kada su došli u Sentandreju, u to tada pusto mesto, iako su živeli u oskudici i bedi, sazidali osam predivnih hramova na malom prostoru.
„Stoga, Sentandreja, ovdašnji Srbi i naša Pravoslavna Crkva mogu biti najbolji mogući primer svim pravoslavnim Srbima gde god da žive, pa i u Srbiji“, naveo je patrijarh koji je besedu iskoristio da zahvali mađarskom kardinalu i katoličkoj crkvi na podršci koju pruža SPC i srpskim vernicima ali i potpredsedniku Vlade Mađarske.
Naglasio je da zahvaljuje na tome šta sve mađarska država čini za srpski narod, za našu Crkvu, za podršku života pravoslavnih vernika, za sve zakonske i administrativne propise koji čine da naš narod i naša Crkva ovde zaista jesu na svome, da su domaćini, saopštila je SPC.
„Isto tako ne mogu da propustim a da ne pohvalim vašu državu i vašu političku administraciju na čelu sa premijerom za zalaganje za hrišćnske vrednosti u Evropi, koja u svome temelju i u svome korenu, pre svega, ima hrišćanstvo, kako je govorio Benedikt XVI – ima dušu. Evropa bez duše nije Evropa“, rekao je patrijarh i dodao da je radostan zbog boravka u Sentandreji i u Mađarskoj, u hrišćanskoj zemlji.
Besedu je iskoristio da još jednom čestita vladiki Lukijanu jubilej, i da mi poruči da zna da su svi sa njim, i da mu daju podršku – arhipastirski žezal, simbol duhovne vlasti.
Dodao je da je za mnoge stvari o kojima je danas govorio nema bolje ilustracije od pravoslavnih Srba koji su Sentandreju došli bežeći od mača, bežeci od nevolja.
„Kada su došli ovde, u Sentandreju, tada pusto mesto, zidali su skromne zemunice, drvene kuće. Da li su imali i koliko imali za trpezom Bog sveti zna – zamislite to, to je nešto čime mi trebamo da se ponosimo, na šta treba da se ugledamo i što može biti najbolji mogući primer svakom čoveku bilo gde da živi, a narocito Srbinu – dakle, u oskudici i u bedi zidaju osam predivnih hramova na malom prostoru, kažu: od jednog do drugog nisi morao vikati nego tihim normalnim glasom govoriti i čuo bi te onaj kod drugog hrama“, rekao je patrijarh.
Sve to svedoči, kako je rekao, o pravoslavnom Srbinu i šta su bili prioriteti u njihovom životu.
„Bilo je naravno stranputica, iskušenja, ne ponovilo se, ali ostala je pouka za nas danas: Na prvom mestu mora biti Hristos, i Crkva Njegova! Sad je razumljivo kako je prošlo toliko vekova a da su pravoslavni Srbi ocuvali svoj identitet svuda po svetu. Da su bili samo Srbi, a tek usput i pravoslavni, ne bi bilo ni pomena o njima. Medutim, zato što su bili pravoslavni, što su sazidali osam velelepnih hramova ovde u Sentandreji i dan danas su blagodacu Božjom – i naravno hrišcanskom ljubavlju i razumevanjem drugih koji su ovde živeli – opstali“, rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Preuzmite android aplikaciju.
