Патријарх српски Порфирије упутио је благослов бројним верницима окупљеним у Кизбороу, предграђу Мелбурна, на молитвеној свечаности у част освећења храма посвећеног Светом архиђакону Стефану, кога је као заштитника прослављала српска династија Немањића. Истакао је да православни српски хришћанин, где год да оде – од Америке до Аустралије – остаје оно што јесте, а истовремено постаје једно са онима са којима живи.
„Тамо где је светосавац, где је православни Србин – ту је и Србија, изнутра у срцу. Ту је сва светлост и лепота њена. Зато, нека Господ буде са свима вама и да увек долазите у овај храм као деца Цркве Христове, да славите заједно са свима нама Једног у Тројици Бога“, део је благослова патријарха Порфирија, саопштила је данас Српска православна црква (СПЦ).
Храм Светог архиђакона Стефана, подигнут 1994. године, дело је љубави верног народа који живи у Кизбороу, али и у другим општинама Мелбурна.
Дан освећења храма за тамошње светосавце велика је молитвена и народна свечаност, па су многи, у духу традиционалног српског гостопримства, дочекали патријарха српског Порфирија, који је заједно са архијерејима и свештенослужитељима осветио храм и служио свету литургију.
Богослужење су појањем украсили хор при храму Светог архиђакона Стефана, хор „Стеван Мокрањац“ и Руски православни мушки хор, са диригентима Захаријем Армстронгом, Савом Ђукићем и Нектаријем Котларовим.
У обраћању верницима Српске православне цркве у Аустралији, патријарх Порфирије навео је да се данас сви радујемо јер се радује Господ због њихове љубави, вере, молитве, верности Христу Господу, коренима и прецима, свима онима који су, живећи у Христу, украсили календар Цркве.
Осврнувши се на географску удаљеност овог дела српске дијаспоре од отаџбине, праћену различитим временским зонама, патријарх Порфирије казао је да постоји „само једна зона која се зове вера, наш братски и сестрински загрљај и у тој зони нема тешкоћа“.
Напротив, у њој су препреке дар и благослов, јер је то зона која превазилази све разлике, поделе, мржњу и искључивост, поучио је поглавар Српске православне цркве, уз посебну похвалу српском народу за вештину очувања идентитета, једнако наглашену као и способност опстанка и стварања у туђој земљи.
„И то је парадокс православног српског хришћанина. Где год да оде, од Америке до Аустралије, он остаје оно што јесте, а истовремено постаје једно са онима са којима живи. То је могуће само оном Србину који, кад оде било где, налази своје извориште и исходиште у Православној цркви, у Цркви светосавској. Да ли сам у праву? Ви то знате неупоредиво боље него ја. Свако ко долази у храм Божји овде у Аустралији постаје снажнији, постаје храбрији и способнији да се од почетка хвата у коштац са непознатим, да га савладава и постаје равноправан са свима изнутра, по духу. Међутим, истовремено јача себе као православног хришћанина и православног Србина“, похвалио је патријарх Порфирије Србе у дијаспори који деценијама подижу светиње, остављајући печат своје духовности и традиције, онако како су то некада чинили Срби избегли на просторе данашње Мађарске пред налетом Турака.
Како је истакао, „када станемо на средину овог храма, знамо и чији смо и који смо“.
„Знамо и да нема ништа веће од овога. Дижете и зидате храмове, потврђујући да сте светосавци, православци и истински Срби, јер онај Србин који се није уградио у изградњу овог храма или не долази, пре или касније, не само да заборави да је православни Србин и одакле је него тај заборави и мајку, своје сроднике. Ви, долазећи овде, добијате снагу да будете сведоци свога имена, али да будете и проповедници и мисионари Христови“, поучио је патријарх Порфирије о важности очувања вере као суштине једног народа и опасности од њеног губљења, које са собом носи и одрицање од најближих сродника.
У темељ храма Светог архиђакона Стефана уграђено је дрво из Шумадије, а у Часну трпезу, према жељи митрополита аустралијско-новозеландског Силуана, честица моштију Светог Стефана Дечанског, који свима треба да буде узор у „нашој зони православља и љубави“. Патријарх Порфирије истакао је да тамо где се налазе његове мошти, у манастиру Дечани на Косову и Метохији, помоћ траже и припадници других вера и народа. Изразио је уверење да ће молитве оних који долазе у храм у Кизбороу довести мноштво боготражитеља, од којих ће неки можда препознати шта је истинска и права вера.
„Било да имате успехе, победе или падове, невоље и тешкоће, дођите у сваки наш православни српски храм! Обратите се Господу! Нека вам све почне молитвом, нека све протиче у молитви и заврши се молитвом! Онда ће увек бити мира у души и знаћете да је Бог увек са вама. Он никад не оставља, само треба дочекати Његово време“, једна је од поука патријарха Порфирија за хришћански живот, како тамошњих верника, тако и свих који бирају хришћански пут.
Обраћајући се у име Богом повереног му верног народа, митрополит аустралијско-новозеландски Силуан захвалио је патријарху Порфирију на „очинској љубави, радости и утехи“ пруженој Србима у Аустралији.
Молитвена свечаност употпуњена је програмом фолклорног друштва које делује при храму. Кумовима храма, Зорану и Милеви Еровић, уручене су иконе на дар, а сабрање је заокружено свечаном трпезом у парохијском дому, којој су присуствовали локални и државни функционери.
Помоћник министра за држављанство и међународно образовање Џулијан Хил пожелео је добродошлицу патријарху Порфирију и честитао освећење храма.
Честитке је упутила и заменица премијера државе Викторија, Габријела Вилијамс, изразивши поштовање према српској заједници и њеном вишедеценијском доприносу аустралијском друштву.
Старешина храма Светог архиђакона Стефана, свештеник Александар Савић, поздравио је све учеснике свечаности и захвалио на прикупљеном прилогу, од којег ће део бити упућен црквеним народним кухињама на Косову и Метохији, а део Колеџу Светог Саве у Варовиљу.
Похвале парохији у Кизбороу и честитке на богоугодном делу упутио је и митрополит средњезападноамерички Лонгин, посебно везан за Митрополију аустралијско-новозеландску, јер му је на почетку архијерејског служења она била поверена на управу.
Његовој светости патријарху саслуживали су митрополити средњезападноамерички Лонгин, тимочки Иларион, нишки Арсеније и аустралијско-новозеландски Силуан; епископи вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, бихаћко-петровачки Сергије и ваљевски Исихије; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протођакон проф. др Драган Радић; јерођакон Теодосије; ђакон Василије Перић; ипођакони Дејан Накић и Владимир Јелић, као и бројно свештенство Митрополије аустралијско-новозеландске.
Теретна возила на излазу на Батровцима чекају два сата, променљиви услови за вожњу
Преузмите андроид апликацију.
