Захваљујући својој оштрој структури, лако се качи за длаку и продире кроз кожу, стварајући болне ране.
Пролеће и лето доносе безброј прилика за дуге шетње и игру на трави, али и невидљиве претње за здравље вашег пса.
Једна од најчешћих, а често занемарених опасности у природи долази управо од неупадљиве, али потенцијално врло ризичне биљке – попиног прасета. Иако наизглед безазлена, ова трава може изазвати озбиљне здравствене проблеме код паса, од површинских иритација до дубоких инфекција које захтевају хитну ветеринарску помоћ.
Шта је заправо попино прасе?
Позната под латинским именом Хордеум муринум, ова биљка припада роду јечмених трава. У народу је позната и као лисичији репак, а распрострањена је широм света, нарочито у урбаним и приградским срединама – у парковима, поред стаза, у двориштима и на неодржаваним зеленим површинама.
Не расте више од 40 цм, али је због свог облика изузетно проблематична. Њен врх подсећа на метлицу и састоји се од оштрих, крутих длачица које се лако каче за длаку животиња. Главна опасност лежи у семену које, једном када се закачи, има тенденцију да се укопава све дубље у кожу пса, изазивајући бол, упалу и у неким случајевима инфекцију.
Где се најчешће качи и улази у тело пса?
Попино прасе се због своје структуре понаша као микроскопска стрелица – једном кад се закачи, готово је немогуће да се природно одвоји. Најугроженије регије на телу пса су:
Шапе и простори између прстију, где се лако завуче и изазива оток, црвенило и шепање.
Уши, где може изазвати изузетно болну упалу, трескање главом и губитак равнотеже.
Усна дупља и нос, где пас може удахнути травку или је покупити док њушка – што може изазвати кашаљ, кијање или чак гушење.
Очи, где делови биљке могу изазвати сузење, гребање рожњаче и губитак вида.
Гениталије и кожа трбуха, нарочито код паса са дужом длаком и оних који се ваљају по трави.
Који су симптоми и када отићи код ветеринара?
Симптоми у почетку могу бити благи и лако проћи неопажено, али се брзо развијају. Знаци да је пас дошао у контакт са попиним прасетом укључују:
-Непрестано лизање или грицкање одређеног места
-Шепање без видљивог разлога
-Трескање главом или нагињање на једну страну
-Сузење, затварање или црвенило ока
-Нагли напади кашља, кијања или покушаји да избаци нешто из носа
-Отицање и црвенило коже, често са гнојним исцедком.
Превенција
Најефикаснији начин да избегнете проблеме са попиним прасетом јесте превентивни преглед након сваке шетње, нарочито ако сте боравили на непокошеним, зараслим местима. Проверите шапе, уши, нос, очи и стомак пса. Користите четку за скидање труња и редовно шишајте длаку између прстију код паса са дугом длаком.
У свом дворишту избегавајте раст ове биљке и редовно косите траву. Ако приметите попино прасе у близини дома – уклоните га одмах, како бисте смањили ризик од контакта.
Преузмите андроид апликацију.
