У Грчкој су јутрос отворена биралишта на парламентарним изборима, првим откако економија ове земље више није предмет стриктне контроле међународних поверилаца који су је кредитирали током готово 10-годишње финансијске кризе.
Два главна ривала на изборима су конзервативни премијер Киријакос Мицотакис и бивши банкар образован на Харварду, Алексис Ципрас који предводи левичарску партију Сириза, преноси АП.
Истраживања јавног мњења показују да странка премијера Киријакоса Мицотакиса, конзервативна Нова демократија, води испред партије Сириза, левичара Алексиса Ципраса, која је владала Грчком од 2015. до 2019. на врхунцу грчке дужничке кризе, пренео је Ројтерс.
Нови изборни систем, делимично пропорционалан, значи да ће победник бити мало вероватан уколико не освоји више од 46 одсто гласова, након чега ће два главна ривала морати да пронађу потенцијалне савезнике или ће, што је вероватније, доћи до одржавања нових избора за месец дана, наводи агенција.
После избора, ако се потврде прогнозе, три водеће странке – Нова демократија, Сириза и Социјалистички ПАСОК, добиће, редом, по три дана да покушају да формирају владу.
Нова демократија, са рејтингом од 32 до 37 одсто, у теорији би могла да се удружи са ПАСОК-ом, који заузима треће место са прогнозираних 8 до 11 одсто гласова подршке.
Те две странке су ставиле свој историјски анимозитет на страну и владали су Грчком током дужничке кризе.
Међутим, премијер Мицотакис рекао је у интервјуу за Ројтерс да би више желео јаку једнопартијску владу.
„Искуство нас је у Грчкој научило да су једнопартијске владе много стабилније од коалиционих“, истакао је Мицотакис.
Подршка Сиризи се креће између 27 и 31 одсто, а анкете показују да би Сириза морала да се удружи са више од две странке, укључујући ПАСОК, да би освојила већину у парламенту који има 300 места.
Један од потенцијалних партнера Ципраса могао би да буде његов бивши министар финансија, марксиста Јанис Варуфакис, који води малу странку Мера25.
Међутим, односи између њих двојице су захладнели од 2015. године када је Варуфакис морао да поднесе оставку како би помогао Ципрасу да постигне трећи споразум о спасавању Грчке са зајмодавцима из еврозоне.
Варуфакис је зато искључио улазак у коалицију са Сиризом.
Ту је и Грчка комунистичка партија која има подршку између пет и шест одсто бирача, која је, такође, одбацила могућност да уђе у коалицију или подржи мањинску владу.
Ако се бројеви не буду сложили, водећим кандидатима можда ће бити потребна подршка десничарског лидера Киријакоса Велопулоса, ТВ водитеља који ради пола радног времена, чија је странка „Грчко решење“ ушла у парламент 2019.
И Велопулос је одбацио могуће коалиције, у интервјуу за Мега ТВ ове недеље, оценивши две главне странке „непоузданим партнерима“.
Bajden u nedelju sa Zelenskim i liderima Južne Koreje i Japana
Преузмите андроид апликацију.
