Париз је често представљен као дестинација за оне с дубљим џепом, град луксузних бутика, поподневног шампањцаи кроасана по цени пристојног оброка. Али права чаролија овог града открива се када престанете да трошите и почнете да лутате. Град светлости додатно засија онда када схватите да су његове најлепше стране – бесплатне. То је онај тренутак кад седнете на степенице Sacré-Coeura и пустите да вам се цео Париз смести под ноге, без потребе да трошите новац, да нешто купите или резервишете. Јер овде, лепота долази одасвуд – у светлу, мирису, атмосфери на улицама и њиховим звуцима.
Почните дан шетњом дуж канала Saint-Martin, места где Парижани пију кафу на ивици тротоара и читају новине пре посла. Нема музеја, али има мурала, графита, и тишине коју само вода у раним јутарњим сатима зна да носи. Челични мостићи и дрвореди бацају сенке по површини канала, а бициклисти ранораниоци клизе кроз градску разгледницу. Не треба водич да бисте знали да сте тамо где град престаје да позира и почиње да дише. Узмите хлеб и сир из било које оближње пекаре и имате доручак са погледом – јефтин, али непроцењив.
Ако сте расположени за уметност, на правом сте месту. У 13. арондисману, у кварту који је до недавно био индустријско ругло, сада се налази једна од највећих колекција уличне уметности у Европи. Зидови зграда постали су галерије под отвореним небом, са муралима светски познатих уметника попут Obey и INTI. Нема улазница, требају вам само широм отворене очи. Сваки угао крије нову причу, политички коментар, тихо сведочење о животу обичних људи. У том шаренилу Париз није само кулиса за филмове, већ град који има мишљење.
За предах, Парк Buttes-Chaumont је неправедно запостављен у односу на Tuileries или Luxembourg. Али овај зелени амфитеатар са вештачким језером пећинама и мостићем Густава Ајфела, нуди дивну мешавину авантуре и спокоја у самом срцу града. Пењете се успонима, излазите на видиковце, а испод вас се пружа градска панорама која као да вам жели добродошлицу. Овде локални тинејџери свирају гитару, старији људи читају на клупама, а породице ручају на трави.
Ако вам прија мир и хладовина, уђите у цркву Saint-Sulpice. Већина туриста одлази директно у Notre-Dame, али Saint-Sulpice. има нешто што друге немају – тишину. Њене капије су отворене за све, без наплате, а унутра се налази једна од најмоћнијих црквених оргуља у Европи. Ако имате среће да наиђете у време пробе, доживећете мини концерт без најаве. Зидови од камена и светлост кроз витраже подсећају вас да су нека искуства света и када их не платите.
И на крају, када сунце крене ка западу, попните се до Parc de Belleville. То је највиша тачка источног Париза, место које локални становници чувају за себе. Нема гужве са селфи штаповима, само поглед који се протеже од Ајфеловог торња до Montparnassea. Људи долазе с флашом вина и ћебетом, седе на трави, пуштају музику с телефона и проводе вече са пријатељима. То је Париз који не тражи потврду резервације, ни кредитну картицу. Париз који се живи и дели.
У овом граду, ходање постаје ритуал. Свака улица може бити галерија, сваки парк амфитеатар, свака тераса позориште свакодневице, а обала сене сценографија најромантичнијих момената. Чари Париза не крију се у скупоћи већ у спремности да успорите. Нема правог тренутка да кренете – Париз ће бити исти и у октобру и у мају. И увек ће вам дати више него што очекујете, ако му дозволите да вам покаже своју нежну, бесплатну страну.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
