“Постоје само два места на којима можемо бити срећни. У сопственој кући и – у Паризу” – рекао је Ернест Хемингвеј, само један од многобројних ументика који су били опчињени главним градом Француске. Оскар Вајлд је написао да “када добри Американци умру – иду у Париз”, а “град светлости” је одушевљавао и на дестине других писаца, сликара и генерално уметника који су у њега долазили у потрази за инспирацијом.
Захваљујући својој естетици и импозантности, те положају на реци Сени и бројним мостовима, дефинитивно важи за један од најлепших градова на свету.
Париз је тешко описати укратко, он је толико тога: од булевара начичканих музејима и историјским споменицима, преко класичних бистроа и бутика који моду подижу на неки нови ниво, па све до мултимедијалних галерија, урбаних винских барова и креативног сектора који цвета.
То је савршена синергија модерног и старог, блистава и софистицирана двомилионска престоница која никога неће оставити равнодушним.
Оно што се у Паризу прво примети је његова велелепна архитектура која одише класом и луксузом са добрим укусом.
Својеврсни симбол града без полемике је некада контроверзни Ајфелов торањ који доминира урбаном панорамом.
Једнако позната је и Тријумфална капија која чува гламурозну авенију Јелисејских поља, и одаје пошту људима који су дали живот са слободу земље док су се борили у француској Револуцији и у ратовима које је водио Наполеон.
Имена свих жртава су уписана на зидовима капије, а ту је и гроб непознатог јунака из Првог светског рата.
Још једна иконична грађевина је катедрала Нотр Дам, посвећена девици Марији, смештена на маленом речном острву на Сени, у центру града.
Ова катедрала завршена 1345. године и прогрлашена UNESCO баштином истиче се својом симетријом и готичком елеганцијом, а годишње прими око 13 милиона посетилаца.
У популарној култури прослављена је 1831. године у “Звонару богоридичине цркве” које је написао Виктор Иго, а по ком су касније урађене бројне екранизације.
Осим историје на сваком кораку Париз нуди и нешто потпуно другачије. Колико год то звучало невероватно, зграде као што је футуристичка фондација Луј Витона коју је дизајнирао Френк Гери, “кристална” пирамида на улазу у музеј Лувр или авангардни и шарени Центар Помпиду , савршено су се утопиле у безвременски класични урбани изглед Париза.
И за љубитеље уметности, Париз је врло значајни “hotspot”. Град је својевремено био дом Реноару, Родену, Пикасу, Монеу, Далију и Ван Гогу, а кроз своја дела ови великани и данас у њему живе.
Престоница Француске је једно од највећих светских складишта уметности, која чува блага од антике па до данас.
Најпрепознатљивија дела су наравно Да Винчијева Мона Лиза смештена у Лувру, али и изузетна колекција импресиониста у музеју d’Orsay.
Тешко је одлучити који је најинтересантнији део Париза. Сен Жермен, на левој обали Сене био је популаран међу књижевним великанима прошлог века, и данас представља незаобилазну територију за љубитеље половних књига и атмосферичних бистроа.
Брдовити Монмартр је пак познат по уличним сликарима али и прелепој белој базилици Светог Срца. Ту је и динамична Латинска четврт, део 5. арондисмана, позната као стециште студената због близине неколико значајних француских универзитета попут Сорбоне.
Прича каже да су овде на студије на тек основаним универзитетима долазили млади из целе Европе, те се споразумевали на латинском, по чему је четврт добила име.
Ту се налази и једна од најаутентичнијих књижара у Европи, “Шекспир и компанија”, а крај је додатно прославио и Вуди Ален својим филмом “Поноћ у Паризу”.
Јединственом доживљају Париза доприноси и његова репутација када се ради о кухињи и гурманлуцима. Било да је у питању хркави багет из прве пекаре (“boulangerie”) који ћете грицкати док шетате поред реке, или о гастрономским храмовим са Мишелиновим звездицама, у Паризу се једе бајно.
Средње решење су бројни бистрои у којима се служе једноставни али укусни оброци, уз, наравно, незаменљива француска вина.
Аутор текста: Н.К.
Преузмите андроид апликацију.