Србија има позитиван биланс у трговини пољопривредних производа са земљама Европске уније, али још увек има простора за побољшање, пре свега кроз регулаторни оквир и коришћење нових технологија, закључено је на панелу о изазовима тржишта у области пољопривреде током трећег дана на ЕУ павиљону на Међународном пољопривредном сајму.
Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева изјавила је да је за извоз свињског и пилећег меса у ЕУ, потребно да надлежни предузму додатне мере у усклађивању са европским законодавством, саопштено је из Европске куће.
„Испуњавање стандарда ЕУ није само технички захтев – оно доноси стварне користи. Омогућава лакши пласман српских производа на тржиште ЕУ, подстиче привредни раст, унапређује безбедност хране, штити животну средину и побољшава добробит животиња”, навела је она.
Према речима Халачеве, ова побољшања позитивно утичу и на грађане и на привреду Србије коју је ЕУ подржала кроз пројекте и обуке како би се испунили ови захтеви.
Тамара Ђуричанин из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде истакла је да суфицит у трговини пољоприврених производа Србије са ЕУ у 2024. години превазилази милијарду евра, где доминирају примарни пољопривреди производи и сировине.
“Главна потешкоћа је недостизање стандарда квалитета када је у питању безбедност хране, фитосанитарне и санитарне политике, али и недостизање тржишних стандарда када је у питању воће и поврће”, указала је она, додајући да министарство покушава да помогне произвођачима кроз мере руралног развоја које су усмерене на мање и средње произвођаче, пре свега путем подстицаја за инвестиције.
Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије поручио је да су изазови са којима се пољопривредници суочавају и у Србији и ЕУ често заједнички, додајући да су климатске промене оставиле невероватне последице, и да то више није само тема за панеле, већ реалност.
“Ми ове године већ имамо у овом тренутку 30 процената умањену производњу јабуке. То није проблем само код нас, а потражња је огромна на тржишту. Малина се помера са неких са неких 500 метара надморске висине, на 800 метара или 1.000”, указао је Јовановић.
Он је навео да се патогени мењају и да је сировинска база озбиљно угрожена на нивоу Европе.
Јовановић је изразио задовољство што постоји једна промена оријентације и на европском нивоу, а то је да се траже стабилни ланци снабдевања.
Говорећи о коришћењу нових технологија, генерална секретарка Савета европских пословних удружења и привредних комора у Србији, Сања Иванић, навела је да је коришћење јединствене електронске платформе за пољопривреду показало добре резултате у Европи, додаје се у саопштењу.
“Она би на једном месту обједињавала све кључне информације, алате и услуге за пољопривреднике, задруге, стручне службе и државне институције за управљање парцелама, субвенцијама, прогнозом приноса и климатским ризицима”, истакла је Иванић.
На другом агри-разговору током дана, тема је била како најефикасније доћи до ИПАРД подршке.
Један од корисника који је већ добио помоћ у оквиру програма, Предраг Ђајић, навео је да је без проблема прошао кроз цео процес и сада се поново пријавио.
“Конкурисали смо за робота за вађење ротквица. Тако нешто не постоји овде. Вађење ротквице је тежак посао за људе и пуно бисмо олакшали са тим једним роботом, где би један човек радио све, а остали би радили друге културе”, казао је Ђајић.
У слободнијем делу програма, у ЕУ кухињи су своје вештине показали заменица шефа Делегације ЕУ Халачева и амбасадор Чешке републике Јан Бонди, наводи се у саопштењу.
Као део редовног програма “Питај стручњака”, заинтересовани пољопривредници могли су да попричају са Оскаром Марком и Владимиром Личанином, који су им показали нека од најновијих технолошких решења у пољопривреди и њихову примену.
Преузмите андроид апликацију.
