Ознаку географског порекла у ЕУ до сада су могли да добију само оригинални и аутохтони пољопривредни производи, а ускоро би ту шансу могли да добију и они који не производе храну. Европска комисија недавно је представила нови закон, на који се чекало годинама.
„Ознака ће учинити такве производе атрактивнијим за купце, а такође ће онемогућити кривотворење“ изјавила је европарламентарка Биљана Борзан и чланица Одбора за заштиту потрошача, која је најавила успостављање система ознака ЕУ и за заштићене непољопривредне производе.
Хрватска би, како најављује, у том сектору могла да кандидује славонски златовез, брачки камен или пашку чипку. Србија, такође, има неколико производа с националном ознаком географског порекла који нису из сектора хране. Тако да би за сада могли да конкуришемо у ЕУ, рецимо, с пиротским ћилимом, ручно рађеним пешкирима шабачког краја, грнчаријом Злакуса, одећом Сирогојно.
Како је објављено, постојећи систем за пољопривредне производе остварује 54,3 милијарде евра сваке године. Борзанова је истакла да је циљ да се иста прилика да и онима који производе непољопривредна традиционална добра. Према Зеленој књизи ЕК из 2014, тим системом би се отворило више од четири милиона нових радних места, и то у најсиромашнијим деловима Европе. Две трећине регија из којих потичу такви производи имају стопу сиромаштва или незапослености изнад 20 одсто.
„Ознака ће учинити такве производе атрактивнијим за купце, те ће онемогућити кривотворење. Данас имамо много таквих фалсификата на тржишту“ рекла је Борзанова и навела пример у Хрватској, где се на тржишту налази лажни брачки камен. Како је објаснила, аутентичне предмете од тих материјала производе углавном мале фирме које тешко улазе у скупе и дуготрајне правне битке с фалсификаторима.
„Кажу да губе 40 одсто прихода само кроз спорове с нелојалном конкуренцијом која обмањује потрошаче. Литванска индустрија ланеног текстила се, рецимо, потпуно угасила због кривотворења“ истакла је она. Центар за европске политике својевремено је објавио да бројни економски показатељи упућују да регистровање симбола квалитета, као што су заштићено име порекла, географска ознака и гарантовано традиционални специјалитет, обично доводе до повећане способности произвођача да се надмећу на тржишту.
У ЕУ постоји јединствена база таквих производа. Купци, најчешће велике трговинске компаније или власници специјализованих продавница, имају могућност да директно контактирају с произвођачима.
Постојећи систем за пољопривредне производе остварује 54,3 милијарде евра сваке године. Циљ је да се иста прилика да и онима који производе непољопривредна традиционална добра.
Произвођачи из Србије, будући да нисмо чланица ЕУ, морају да прођу кроз двостепену регистрацију. Најпре на националном нивоу, а потом у још једном, уколико желе да обезбеде ознаку порекла и за тржиште уније.
Ознака географског порекла иначе је значајно маркетиншко средство које овлашћеном кориснику гарантује предност у односу на конкуренцију на тржишту, пошто подразумева контролисан и посебан квалитет производа и његово порекло.
Нa овај начин означавају се природни производи (вода, камен), пољопривредни (купус, бели лук, малина итд.), прехрамбени производи (сир, кулен, кобасица итд.), индустријски производи (пиво и сл.), производи домаће радиности (ћилим, вез итд.) и услуге. Највећи број производа обележен ознакама географског порекла јесу пољопривредни и прехрамбени производи. Углед пиротског ћилима је познат, дичимо се овим брендом, али је мало познато да ћилимарство, без помоћи државе, неће моћи да опстане, па је и питање шта ћемо од аутохтоних производа моћи да понудимо у Европи. Интересантно је да је једина заштићена услуга у Србији „Чигота” – Специјална болница за болести штитасте жлезде и метаболизма на Златибору. Имамо заштићених и неколико природних минералних вода.
Преузмите андроид апликацију.
