Земље попут Норвешке, Данске, Финске, Шведске и Исланда често су високо рангиране на листама земаља у којима су људи најсрећнији и најзадовољнији својим животима.
Наведене земље увек су међу првих десет земаља у светском извештају о срећи откако је оно први пут објављено 2013. године.То не може да буде случајност и дефинитивно постоји нешто посебно у њима што их издваја од осталих.
Цене равнотежу у животу
Скандинавци не теже да постану милијардери. Знају да буду учинковити на послу и да уживају у њему, али и пуно времена проводе с породицом и пријатељима, па време посвећују својим страстима и хобијима.
У Данској људи у просеку раде 37 сати недељно. Већина запослених одлази с радног места око 16 сати па им остаје доста слободног времена. За поређење, људи у другим земљама често раде више од 40 сати недељно.
Како би били што продуктивнији и све обавили на време, Данци не губе време на разговор с колегама или на паузе. Штавише, код њих је уобичајено и комбиновати канцеларијски посао и рад на даљину.
И запослени у Финској су врло флексибилни па дан могу да распореде у складу са потребама.
У Норвешкој запослени који се разболе добијају и до три недеље плаћеног боловања. Годишњи одмори такође их разликују од осталих земаља.
Данци имају право на пет недеља плаћеног одмора годишње. Такође, имају право на „плаћени одмор због стреса“ кад пословне обавезе или односи утичу на њихово ментално здравље.
Ако сте презапослени или незадовољни својим послом, можете да узмете одмор због стреса и влада ће вам понудити финансијску подршку.
Воле да проводе време у природи
Провођење времена на отвореном има позитиван учинак на физичко и ментално здравље.
А Скандинавци у природи уживају чак и на ниским температурама. Чак имају и изреку: „Не постоји лоше време, само лоша одећа.“
Њихова љубав према провођењу времена на отвореном има и име фрилуфтслив.
Чак и компаније подстичу своје запослене да вежбају и проводе време на отвореном. Политике неких компанија укључују могућност да запослени, током радног времена, проведу неко време у природи.
Новопечени родитељи имају подршку
Новопечене мајке на Исланду имају девет месеци плаћеног боловања, а очеви три месеца. За поређење, жене у САД имају само 12 недеља породиљског допуста, и то неплаћеног.
У Шведској се новопеченим родитељима даје до 480 дана боловања, а накнада износи 80 одсто њихове плате.
Док деца не напуне осам година, мајке могу да скрате своје радно време до 25 одсто и примају дечји додатак док дете не наврши 16 година.
Нису под стресом због новца
У многим земљама људи троше много новца на здравствене услуге или образовање.
У нордијским земљама то није случај, те две ствари су бесплатне. Штавише, подршка се пружа и незапосленима.
Имају осигурање за случај незапослености и издржавање за децу, а нуде им се и места у програмима стицања радног искуства.
Верују другима
Људи у скандинавским земљама верују једни другима, што значи да су поштени и да им је стало до општег добра.
Нордијске земље такође имају нижу стопу криминала, па се људи осећају безбедније. Та безбедност и поверење могу позитивно да утичу на њихову добробит.
На пример, људи из скандинавских земаља верују да ће им изгубљени новчаник бити враћен више него људи из земаља које су ниже рангиране у Светском извештају о срећи.
Plač, govor, ispoljavanje emocija: Koje su glavne razlike između muških i ženskih beba?
Преузмите андроид апликацију.
