Проблеми у структури, хемијским процесима или нервним сигналима у мозгу, кичменој мождини или другим нервима могу изазвати широк спектар симптома, укључујући потешкоће у размишљању, комуникацији и кретању.
Неуролошки поремећаји код деце, попут епилепсије, церебралне парализе, АДХД-а и аутистичког спектра, изазивају различите симптоме и изазове у даљем животу. Њихово рано препознавање и адекватно лечење могу значајно унапредити квалитет живота детета и његове породице.
Који су најчешћи неуроразвојни и неуролошки поремећаји код деце
Неуролошки поремећај је свако стање које утиче на мозак и нерве широм комплетног тела. Међу најчешћим неуролошким поремећајима код деце су епилепсија, церебрална парализа, поремећај пажње с хиперактивношћу (АДХД) и аутизам (аутистички спектар симптома, сврстава се у неуроразвојне поремећаје). Проблеми у структури, хемијским процесима или нервним сигналима у мозгу, кичменој мождини или другим нервима могу изазвати широк спектар симптома, укључујући потешкоће у размишљању, комуникацији и кретању.
Многи неуролошки поремећаји су присутни пре рођења или се развијају током трудноће, док се други јављају касније током детињства (неуроразвојни). Постоји читав спектар могућих симптома ових стања. Лекари често могу препознају неуролошки поремећај у раним годинама ако дете не достигне одређене развојне прекретнице, а највећа пажња и едукација о препознавању требало би да буде упућена родитељима.
Шта су неуролошки поремећаји?
Неуролошки поремећаји настају због проблема у мозгу или нервном систему. Ова стања изазивају разне физичке и психолошке симптоме, који могу утицати на:
-кретање (отежано ходање, трзаји, парализа)
-комуникацију (потешкоће у говору или разумевању)
-размишљање (проблеми с концентрацијом, памћењем или доношењем одлука)
-емоције (промене расположења, анксиозност или депресија)
-сензације (оштећење чула додира, осећаја за бол, топлоту или хладноћу)
-вид (проблеми са видом или слепило)
-слух (потешкоће са слухом или потпуни губитак слуха).
Мозак почиње да се развија пре рођења и наставља да сазрева током детињства и адолесценције. Многи неуролошки поремећаји постају очигледни у раној фази развоја када дете почне да показује одређене симптоме.
Узроци неуролошких поремећаја код деце
Различити фактори могу изазвати неуролошке поремећаје код деце. Узроци обично спадају у следеће категорије:
Конгенитални поремећаји (урођени)
Ови поремећаји постоје већ на рођењу и често су повезани с генетским факторима. Дете може наследити генетску предиспозицију од родитеља.
Пренатални и перинатални поремећаји
Пренатални поремећаји настају током трудноће и могу бити изазвани компликацијама попут инфекција, изложености токсинима или лоше исхране мајке. Перинатални поремећаји развијају се непосредно пре, током или убрзо након порођаја. Ови поремећаји могу настати због компликација при порођају, попут недостатка кисеоника, или због недовољно развијеног нервног система.
Стечени поремећаји
Овакци поремећаји се развијају након рођења, често услед инфекција, повреда или изложености токсичним супстанцама.
Епилепсија
Епилепсија је стање мозга које узрокује понављајуће нападе. Напади настају услед наглог пораста електричне активности у мозгу, што доводи до невољних покрета, губитка свести или других симптома. Узроци епилепсије код деце могу бити:
-повреде мозга услед трауме
-инфекције попут менингитиса
-недостатак кисеоника који изазива оштећење мозга.
У многим случајевима узрок остаје непознат, а лечење у односу на тип епилепсије код деце може укључивати антиепилептичке лекове који спречавају почетак напада, кето дијету (специфичан начин исхране који може смањити учесталост напада) и хирургију (уклањање дела мозга који изазива нападе).
Церебрална парализа
Церебрална парализа је скуп неуролошких стања која утичу на покрет и координацију. „Церебрално“ се односи на мозак, док „парализа“ означава слабост или проблем с мишићима. Ова стања настају услед оштећења мозга током развоја фетуса или због повреде пре, током или убрзо након порођаја. Типови церебралне парализе су:
-спастична церебрална парализа (најчешћи облик, укључује укоченост мишића)
-дискинетичка церебрална парализа (изазива неконтролисане покрете удова)
-атаксична церебрална парализа (изазива проблеме с равнотежом и координацијом)
-мешовити облици (комбинација симптома различитих типова).
Иако лек за церебралну парализу не постоји, третмани попут физикалне терапије, лекова, ортопедских помагала и операција могу помоћи да се симптоми умање и побољша квалитет живота.
АДХД
АДХД је развојни поремећај који се карактерише непажњом (заборављање, потешкоће у фокусирању), хиперактивношћу (немир, стална потреба за кретањем и новим активностима) и импулсивношћу (пребрзо реаговање без размишљања). Узроци АДХД-а могу укључивати:
-генетику (АДХД често постоји код више чланова породице)
-изложеност токсинима током трудноће, попут алкохола или никотина
-превремени порођај (повећава ризик од АДХД-а)
-повреде главе (у ретким случајевима могу изазвати симптоме АДХД-а).
Лечење АДХД-а укључује лекове, бихејвиоралну терапију и психолошку подршку и обуку за родитеље.
Аутизам
Аутизам је спектар неуролошких поремећаја који утичу на перцепцију и интеракцију са светом. Симптоми се обично јављају у прве две године живота и укључују:
-проблеме у социјалној комуникацији
-избегавање контакта очима
-немогућност фокусирања
-тешкоће у разумевању невербалне комуникације
-потешкоће у игри и грађењу односа
-репетитивне обрасце понашања
-понављање покрета (нпр. махање рукама)
-снажно интересовање за одређене теме
-осетљивост на промене у рутини.
Аутизам може бити праћен кашњењем у развоју говора, несаницом, анксиозношћу или епилептичним нападима. Третман подразумева активности које помажу у развоју социјалних и комуникационих вештина.
Преузмите андроид апликацију.
