Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Ово поврће je одлична замена за месо, а регулише гвожђе и лош холестерол

Садржи фолате, витамине А, Ц, К, калцијум, гвожђе, магнезијум, фосфор и већину калијума и мангана. Витамини А и Ц су антиоксиданси који помажу у заштити ћелија од оштећења.
Фото: Pixabay/Einladung_zum_Essen

Патлиџан се препоручује дијабетичарима како би помогао у регулисању шећера у крви.

Ране лабораторијске студије сугеришу да патлиџан такође штити од оштећења ДНК која доводи до рака. Са способношћу да упија укусе, патлиџан, иако није толико нутритивно богат, омиљено је поврће које се узгаја широм света.

Процењује се да се годишње произведе око 60 милиона тона, углавном у Кини и Индији. Његово бело месо са примесама зелене или жуте боје, прошарано малим гроздовима брашнастих семенки, омиљено је у многим кухињама и може се користити за припрему прегршт укусних јела.

Спречава раст тумора, чисти мозак, али је и опасан Ни његове здравствене користи нису занемарљиве. То је нискокалорична храна богата влакнима и калијумом и често је достојна замена за месо.

Патлиџан је поврће из групе велебиља, попут кромпира, парадајза и паприке. Потиче из Индије и Азије, где је и данас самоникла биљка.

Нутритивна вредност по порцији

Сирови патлиџан садржи 92 посто воде. Порција од 100 грама патлиџана има 25 калорија, 1 грам протеина, 6 грама угљених хидрата, 0,2 грама масти и 3 грама влакана. Такође садржи фолат, витамине А, Ц, К, калцијум, гвожђе, магнезијум, фосфор и већину калијума и мангана. Витамини А и Ц су антиоксиданси који помажу у заштити ћелија од оштећења. Такође је богат природним биљним супстанцама званим полифеноли, који могу помоћи ћелијама да боље обраде шећер. Због тога се патлиџан препоручује дијабетичарима како би помогао у регулисању шећера у крви.

Ране лабораторијске студије сугеришу да патлиџан штити од оштећења ДНК које доводи до рака, али истраживачи кажу да ова корист тек треба да буде потврђена код људи.

Народна медицина

Патлиџан је традиционална медицина хиљадама година. У древној индијској ајурведској медицини, практичари су користили месо патлиџана за лечење дијабетеса, а његов корен је коришћен за ублажавање астме. Као и код већине поврћа, кора је најхранљивија. Љубичаста боја патлиџана потиче од антоцијанина насунина, јединственог антиоксиданса за који стручњаци верују да може да сачува и заштити ћелијске мембране.

Семе има највећу моћ за срце

Ране студије показују да може да заштити масти у мембранама које су одговорне за заштиту ћелија од штетних слободних радикала, које производи наша тела, али може доћи и из спољашњих извора као што су зрачење, дим цигарета или одређене индустријске хемикалије. Сматра се да слободни радикали доводе до већег ризика за развој канцера и атеросклерозе, односно до нагомилавања плака у артеријама, што представља значајан ризик за развој кардиоваскуларних болести. Насунин такође помаже у смањењу количине гвожђа у крви када га има превише.

Високе количине гвожђа су фактор ризика за срчана обољења, посебно код мушкараца и жена у менопаузи. Поред антиоксиданса насунина, патлиџан има и друге антиоксиданте који могу помоћи у заштити од оштећења слободних радикала која могу довести до рака и других болести.

Хлорогена киселина, која се такође налази у патлиџану, је антиоксидант који не само да помаже у превенцији рака, већ има и антибактеријско и антивирусно дејство. Уз све то, добар је за снижавање лошег ЛДЛ холестерола.

Jaja nikako ne treba kuvati u vodi, postoji bolje rešenje

Преузмите андроид апликацију.