Високе летње температуре су већ у пуном јеку, а тек нас чека неколико топлотних таласа. Због тога је важно бити спреман и упознати са најважнијим упутствима за заштиту од топлоте и свих последица које топлотни таласи могу оставити, посебно од топлотног удара.
Шта је топлотни удар?
Топлотни удар (хипертермија) је најтежи облик поремећаја организма услед дуготрајног и прекомерног излагања високој топлоти и нефункционисања терморегулационих механизама. Манифестује се као изненадни системски инфламаторни одговор организма. Разликујемо два облика топлотног удара – класични и топлотни удар изазван стресом. Класични топлотни удар настаје током дужег излагања топлоти, а углавном се јавља у летњим месецима и код старијих особа, посебно оних са ограниченом покретљивошћу.
Топлотни удар изазван вежбањем карактеристичан је за здраве и активне људе, тачније, посебне групе као што су спортисти, грађевински радници или други радници на отвореном.
Симптоми топлотног удара
- Црвена и врућа кожа
- Главобоља
- Конфузија
- Грчеви у мишићима
- Мучнина
- Умор
- Раздражљивост
- Убрзани пулс (откуцаји срца)
- Убрзано дисање
- Несвестица
- Температура тела изнад 40 степени
Ко је у највећем ризику?
Хронични пацијенти, посебно они који пате од кардиоваскуларних болести. Људи старији од 65 година. Деца. Радници на отвореном, спортисти, војници… Шта се дешава у нашем телу током великих врућина? Крвни судови се шире (вазодилатација), што доводи до пада притиска. Промена крвног притиска може изазвати слабост и несвестицу. Срце куца брже и може доћи до срчаног удара. Обим циркулације се смањује и крв постаје гушћа што може изазвати тромбозу. Хлађењем тела, односно знојењем, течности и електролити се губе из тела, а интензивно знојење може изазвати топлотне грчеве и исцрпљеност. УВ зрачење може изазвати настанак малигних неоплазми на кожи (нпр. меланома). УВ зрачење може изазвати развој катаракте у оку.
Како се понашати током великих врућина?
За време великих врућина, односно током летњих месеци, важно је да будете опрезни и правилно чувате здравље себе и својих најмилијих.
Потребно је предузети одговарајуће мере, и то:
Избегавајте излагање директној сунчевој светлости, посебно између 10 и 17 часова – ово посебно важи за особе са повећаним ризиком од топлотног удара.
Избегавајте изласке у најтоплијем делу дана.
Пијте довољно течности, односно негазиране воде или нискокалоричних пића без кофеина, алкохола и шећера.
Важно је да стално пијете течност, а не само када осећате жеђ. Носите лагану и широку одећу јарких боја и природних материјала.
Не заборавите покривала за главу (шешири, капе) и наочаре за сунце. Једите више мањих оброка богатих свежим поврћем и воћем.
Истуширајте се млаком водом, а можете ставити и хладне облоге.
Ако радите или тренирате на отвореном, правите чешће паузе у хладу и пијте више течности – 1,5 чаше на сваких 30 минута.
Такође је важно прилагодити температуру просторије у којој боравите.
Препоручује се одржавање собне температуре испод 32 степени током дана и 24 степени ноћу.
Током дана затворите прозоре и спустите ролетне, посебно оне окренуте сунцу.
Искључите сва вештачка светла и угасите што више електричних уређаја у свом дому.
Ноћу отворите што више прозора како би свежији ноћни ваздух ушао у простор. На екстремној врућини можете раширити мокре пешкире, али будите опрезни јер то повећава влажност.
Приликом климатизације просторије, уверите се да потребна температура није нижа од 7 степени споља.
Електрични вентилатори се најбоље користе увече да би се побољшала циркулација свежег ваздуха. Изаберите најхладнију собу за боравак.
Остале препоруке
- Избегавајте напоран физички рад. Ако морате напорно да радите, урадите то у најхладније доба дана, што је обично између 4 и 7 ујутру и после 5 поподне
- Потражите сенку
- Не остављајте децу или животиње у паркираном возилу
- Редовно користите производе са заштитним фактором од штетног УВ зрачења
- Деци је потребна посебна заштита – потребно је да користе заштитну опрему са највећим фактором (50+) и да их облаче у лагану одећу која их такође штити од УВ зрака
- Прилагодите своју изложеност сунцу УВ зрачењу узимајући у обзир дневне промене вредности УВ индекса
- Ако возите, избегавајте путовање у најтоплијем делу дана
- О појави топлотних таласа сазнајте на званичном сајту Државног хидрометеоролошког завода
На шта треба да обрате пажњу хронични болесници?
Редовно узимајте прописану терапију. Држите лекове на температури испод 25 степени или у фрижидеру (погледајте упутство за употребу у упутству о леку). Потражите савет лекара ако имате хроничну болест или узимате више лекова, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска. Ако имате срчано обољење, покушајте да излазите само ујутру и увече, или када су температуре ниже, а током дана боравите у климатизованим просторијама на температури између 22 и 24 степени. међутим, запамтите да разлика у температури у кући / стану и споља не би требало да прелази 7 степени. Обавезно пријавите лекару свако погоршање вашег здравља. Чешће проверавајте и мерите крвни притисак и водите дневник крвног притиска. И бубрежни болесници треба да буду опрезни – температура додатно оптерећује рад бубрега. Ако имате акутну инфекцију или сте имали акутну болест или сте имали операцију, требало би да избегавате излагање топлоти. Пијте пуно течности. Једите умерено и нека се ваша исхрана заснива на сезонском поврћу и воћу.
Da li znate koja vam opasna bolest preti u zavisnosti od vaše krvne grupe?
Преузмите андроид апликацију.
