Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Ове трауме из детињства утичу на цео живот: Чувени психолог открио како да их преболите једном заувек

Многи људи су у детињству доживели неку врсту трауме. Може се радити о одређеном трауматском догађају или о више њих, као и о мањој или већој размери саме трауме. Трауме из детињства се догађају у раним фазама животног развоја, а могу битно да утичу на касније понашање у одраслој доби.
Фото: Pexels/Skyler ewing

Како тачно трауме из детињства утичу на живот и како их сузбити, открио је психолог и НЛПт (неуро-лингвистичка психотерапија) психотерапеут у едукацији Емил Цукон.

Шта су све трауме из детињства?

Трауме из детињства су било какви јако негативни или стресни догађаји који на неки начин код детета буде страх, као што су:

-телесно, али и психичко злостављање
-задиркивање и малтретирање од вршњака
-аутомобилска несрећа
-елементарне непогоде и природне катастрофе
-смрт блиске особе
-развод родитеља
-изложеност насиљу на телевизији

Сви људи су доживели неку врсту трауме у детињству, било да су оне мање или веће.

“Већ само рођење сматра трауматичним искуством за дете. Такође, нешто што је траума једној особи, другој особи не представља велики проблем. Сви смо различити те нема смисла упоређивати људе и њихова искуства – траума је за појединца траума, колико год она наизглед била ‘бенигна’”, поручује психотерапеут Емил Цукон и додаје да било која траума има значајан утицај на живот особе која је преживела ту трауму.

Како трауме из детињства утичу на наш живот?

Трауме могу бити узрок бројних здравствених стања као што су: депресија, астма, гојазност или дијабетес, могу утицати на појаву срчаног удара, а могу и изазвати сталан осећај појачаног страха, мањак самопоуздања и жељу за изолацијом од света.

Трауме утичу и на другачији развој мозга деце, а трауме из детињства код одрасле особе могу да утичу на повећану конзумацију алкохола или дрога, да створе зависност или узрокују честе суицидалне мисли.

Психотерапеут каже да када једном доживимо трауму, у себи доносимо одређене закључке, односно стварамо уверења и ставове о нама самима, нашој околини, друштву и животу уопштено. Ти ставови се затим кроз живот манифестују на разне начине, најчешће утичу на то како се понашамо, с каквим људима се дружимо, какви партнери нас привлаче, колико верујемо људима. Неки људи имају велики део своје личности изграђен око неке трауме коју су проживели као мали.

Како би се боље разумеле последице трауме из детињства, Цукон је навео врло једноставан пример из живота.

“Особа је као дете доживела трауму где су јој родитељи систематично, након што би нешто погрешила, говорили да је глупа. Утицај трауме у овом примеру започиње тако да је особу страх да покуша нешто ново, јер је научила да ће је, уколико направи грешку, родитељи малтретирати. Та особа је научила да је боље не упуштати се у ново и непознато. Такав начин ношења са животом доводи до ниског самопоуздања. То ће заузврат утицати на њено веровање у своје способности, што ће пак утицати на то колико ће се трудити у животу и колико ће високо, односно ниско, постављати своје циљеве. Резултат тога је особа која због лоших уверења о себи не испуњава своје потенцијале, те је незадовољна у животу”, рекао је.

Како се ослободити трауме из детињства?

Што се раније открије да дете има проблема због трауме и што се пре потражи стручна помоћ у облику психотерапије, то су и веће шансе да ће дете када одрасте имати мање или никакве последице преживеле трауме.

Најчешће се трауме третирају неком врстом психотерапије, а Цукон каже да је код свих метода заједнички један главни циљ – освестити трауму, прихватити је и интегрисати на здрав начин у живот. Како би дошло до овога потребно је поново се присетити трауме, при чему се појаве старе емоције. Управо зато је потребно стрпљење и помоћ стручњака како не би дошло до поновне трауматизације особе.

“Један метафорички поглед на трауму је тај да је она заробљена у нама као један снажан енергетски чвор. Када тај чвор распетљамо, сва та енергија мора некуда да оде и то ми проживљавамо као бол. Добра ствар је што када се чвор једном распетља, утицај трауме на наш живот слаби, а у неким случајевима у потпуности нестаје”, закључио је психотерапеут.

Дакле, трауме из детињства могу битно да утичу на понашања, одлуке, али и здравствена стања у одраслом узрасту. Важно је потражити стручну помоћ и редовно одлазити на психотерапије како би појединац прихватио и научио живети с траумом.

Da li i vi nosite pogrešne grudnjake? Izmerite konačno koja veličina vam odgovara

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке