Дечје играчке су дизајниране да буду чврсте и издржљиве, али ако пажљиво погледате, количина прљавштине коју скупљају може бити забрињавајућа.
Од излупаних пластичних играчки које су вуку кроз блато и лишће у парку, до књига и играчака за купање које се убуђају, велике су шансе да их не перете пречесто.
Затим, ту су играчке које ће ваше дете делити са својим другарима, у које сви кашљу кад имају прехладе, шмрцају и кијају и ретко кад ставе руке преко уста или посегну за марамицом.
Али колико је заправо кутија играчака вашег малишана пуна клица?
„Главни пут за преношење инфекције код деце је кијањем и преко слузокоже и фекалија, а затим то долази у контакт са слузокожом носа и уста код друге деце, или путем гутања“, објашњава др Џејмс Гарнет, истраживач микробне структурне биологије.
„Преноси се путем директног контакта или преко играчака и других површина.
Главне патогене клице које су откривене на дечјим играчкама су респираторни вируси који генерално изазивају симптоме сличне прехлади (аденовирус, риновирус, респираторни синцицијални вирус (РСВ), али су идентификовани и други патогени који изазивају дијареју – вируси (ротавирус, норовирус) и бактерије (нпр. дијареју изазива Есцхерицхиа цоли) у играчкама за купање, Серратиа марцесценс и плесни.“
Да ли су неке играчке посебно забрињавајуће?
„Неке студије су показале да меке плишане играчке садрже више клица од тврдих – укључујући и баш штетне, тако да је већа вероватноћа да ће плишане играчке ширити патогене“, каже Гарнет.
„Бактерије и гљивице напредују као биофилмови у влажним срединама. Овде се скупљају и то им даје додатну заштиту и отежава њихово уклањање. Играчке за купање са рупама у њима ће бити веома склоне да клице расту у њима облику биофилма.“
Већина микроба није опасна
„Клице су углавном наши пријатељи и свуда су. Мање од 0,001% откривених микроба је патогено (што значи да могу изазвати болест)“, каже Гарнет. Микроби насељавају већи део људског тела (кожу, црева, уста, нос итд.). Људско тело се састоји од више од 50% микроба (бактерија, гљивица, вируса), и то се зове људски микробиом. Они су неопходни за одржавање здравља и могу стимулисати имуни систем да се бори против инвазивних патогена. Зато је од суштинског значаја да будемо у контакту са микробима.“
Колико често родитељи треба да чисте играчке?
„Неколико студија је показало да бактерије изоловане са површина играчака које изгледају прљаво након употребе генерално нису патогене за децу и највероватније нису горе од оних које би се нашле и на другим предметима“, каже Гарнет.
„Играчке заиста представљају ризик од унакрсне инфекције и њихово чишћење смањује број присутних микроба, али у најмање једној студији у вртићу ово није смањило разболевање деце. Дакле, нема велике предности у превише редовној стерилизацији свих играчака, осим на пример у болничким условима итд. са болесном и имунокомпромитованом децом, или након избијања повраћања или дијареје у вртићу.“
Углавном, све зависи од тога колико ће се играчке вашег детета користити. Играчке за бебе, попут глодалица и пластичних играчака за жвакање, ако падну на под, а ваше дете их жели, дезинфикујте пре него што пустите бебу да их поново стави у уста.
За старију децу, редовно брисање играчака би требало да буде довољно, али ако сте имали вирус у кући или ако су играчке дошле у контакт са телесним течностима (као што су крв, секрет из носа, измет), добро их оперите у врућој сапуници и дезинфикујте их. Обично можете да оперете мање играчке и играчке за купање у машини за прање судова, ако је имате.
Меке плишане играчке перите са центрифугом у машини за прање веша једном месечно, или чешће једном недељно ако ваше дете има играчку са којом спава, жваће је без престанка или има тенденцију да је свуда носи са собом.
Преузмите андроид апликацију.
