Конзумирање великих количина индустријски обрађене хране и пића, посебно ако су ове намирнице вештачки заслађене, може бити повезано са развојем депресије.
То је показало је ново истраживање о женама. Наиме, ова студија указује на директну везу између конзумирања високо прерађене хране и депресије, што може довести до чак 50% већег ризика за појединце који конзумирају девет или више порција такве хране дневно у поређењу са онима који конзумирају четири или мање, рекао је Гунтер Кухнле, професор науке о храни и исхрани на Универзитету Ридинг у Великој Британији, који није био укључен у истраживање.
Високо прерађена храна укључује готове супе, сосове, смрзнуте пице, готова јела и храну као што су виршле, кобасице, помфрит, газирана пића, торте из продавнице, бомбоне, сладолед и други производи који садрже вештачке адитиве.
„Наша студија се фокусирала на анализу односа између исхране и повећаног ризика за нову епизоду депресије“, рекли су коаутори студије др Андрев Т. Чан и Даниел К. Подолски, професори медицине на Медицинском факултету Харварда.
Додали су да постоји могућност да високо прерађена храна може додатно погоршати стање појединаца који вћ пате од хроничне депресије.
Гледајући посебно на одређену високо обрађену храну, такође познату као УПФ, само производи који садрже вештачке заслађиваче су повезани са повећаним ризиком од депресије међу учесницима, приметио је Кухнле.
„Тај налаз је занимљив јер сугерише да везу између потрошње УПФ-а и депресије покреће један специфичан фактор – вештачки заслађивачи“, додао је он.
Што се тиче тога зашто би таква храна била повезана са депресијом, Цхан је указао на познату везу између високо прерађене хране и хроничне упале, за коју се сматра да је основни узрок многих хроничних болести.
Упала је повезана са бројним озбиљним здравственим стањима попут колоректалног карцинома и кардиоваскуларних болести, што је подржано бројним студијама.
Поред тога, студије су показале везу између високо прерађене хране, као што су дијетални газирани сокови и вештачки заслађивачи, и депресије. Помиње се и повезаност са когнитивним падом и поремећајима цревног микробиома, што даље указује на сложеност утицаја исхране на ментално здравље.
Студија је обухватила скоро 32.000 жена средњих година из Студије здравља медицинских сестара II, али због недостатка мушких учесника резултати се не могу једнозначно применити на општу популацију.
Иако истраживање није успело да успостави узрочно-последичну везу између конзумирања високо прерађене хране и депресије, важно је узети у обзир друге факторе ризика као што су породична историја депресије и нивои стреса како би се у потпуности разумела веза између исхране и менталног здравља.
Lekarka otkriva šta se desi ako se ne umivate svakog jutra? Odgovor je sve iznenadio
Преузмите андроид апликацију.
