Други самит иницијативе Отворени Балкан, три године након оснивања, окупио је у Београду највише представнике Србије, Албаније и Северне Македоније, али и госте, председника Владе Црне Горе Дритана Абазовића, председавајућег Већа министара Босне и Херцеговине Зорана Тегелтија, министра спољних послова и трговине Мађарске Петера Сијарта и министар спољних послова Републике Турске Мевлута Чавушоглуа и представља данас најзначајнији политички скуп у овом делу Европе.
Отворени Балкан “рођен” је 2019. године у Новом Саду, на Петроварадинској тврђави, као иницијатива председника Србије Александра Вучића, премијера Албаније Едија Раме и тадашњег премијера Северне Македоније, Зорана Заева.
Идеја о једном региону, који постаје једно тржиште, јединствен простор на којем несметано циркулишу роба и услуге, као и радна снага, а уједно позива и остаје отворен за друге државе да му се придруже, полако почиње да се остварује.
Шта је све постогнуто током три године постојања иницијативе Отворени Балкан?
У првом кварталу ове године, ступили су на снагу:
- Споразум о слободном приступу тржишту рада
- Споразум о повезивању шена електронске идентификације грађана,
- Споразум о сарадњу у ветеринатској, фитосанитарној и области безбедности хране и хране за животиње,
- Споразум о узајамном признавању одобрења овлашћених привредних субјеката за сигурност и безбедност (АЕОС) што омогућава минимално задржавање на граничним прелазима,
- Споразум о сарадњи на Западном Балкану у области признавања диплома и научних признања издатих у високошколским установама и другим овлашћеним институцијама,
- Меморандум о разумевању и сарадњи у области туризма за Западни Балкан,
- Меморандум о разумевању у области културе, као и
- Меморандум о разумевању и сарадњи пореских управа.
Три државе Отвореног Балкана имају заједно око 12 милиона становника и бруто домаћи производ од 88.5 милијарди евра, што их чини релевантнијим приликом разговора око економије, развоја, па и приступања другим иницијативама, као и Европској унији.
Узмимо на пример туризам. Укупна остварена бруто додата вредност сектора туризма и угоститељства у три земље Отвореног Балкана у 2019. години, уочи пандемије, износила је 1,2 милијарде евра, што је 1,7 одсто заједничког БДП.
Регистрован број ноћења страних туриста у земљама Отвореног Балкана, у 2021. години, заједно је износио 3,8 милијарди евра или 4,8 процената БДП. Ови подаци су заиста завидни и показују да регионална сарадња и несметан проток људи у региону заиста даје резултате.
Процењује се да се директни и индиректни допринос сектора туризма БДП-у креће од 20,5 одсто БДП у Албанији, до 6,6 процената БДП у Северној Македнији и око шест одсто у Србији, саопштили су из Привредне коморе Србије.
У сектору туризма и угоститељства у све три економије послује, зависно од обухвата делатности, између 50.000 и 60.000 компанија и предузетника и директно је запослено око 200.000 радника док овај сектор са пратећим делатностима, ангажује готово пола милиона људи.
Повезивање сектора туризма и културе кроз сарадњу издавача, фестивала и других манифестација омогућиће додатну подршку јачању туристичке понуде, а јуче отворени Сајам вина у Београду са 400 учесника из преко 20 земаља који су организовале све три државе Отвореног Балкана најбољи је доказ да сарадња подстиче раст, како у привреди тако и у људском потенцијалу. Излагачи на Сајму вина долазе из Албаније, њих 26, из Северне Македоније 40 и из Србије више од 170, а учествују и излагачи из Црне Горе, БиХ, Хрватске, Словеније, Италије, Француске, Аргентине и Чилеа.
Министарка трговине, туризма и телекомуникација Србије Татјана Матић најавила је да ће компаније из НР Кине током сајма потписати уносне уговоре са произвођачима вина. Спајањем тржишта три државе у једно, отварају се могућности креирања јединствене економске зоне, конкурентније и спремније за привредне и економске изазове.
Оваква врста удруживања није ништа ново у свету, па самим тим ни у Европи. Предности су огромне. Неке од иницијативе које су настајале током претходних деценија су нам познате, као што су Вишеградска четворка коју чине Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска или Нордијска сарадња која спаја Шведску, Норвешку, Данску, Финску и Исланд.
Најважнији циљ иницијативе Отворени Балкан је да допринесе бољем животу грађана региона кроз омогућавање слободног протока робе, капитала, услуга и људи и важно је да се ова иницијатива што више промовише јер сарадња на економском нивоу може да створи снажне предуслове за политички напредак и сарадњу. Током јучерашњег обраћања председник Вучић је рекао – “посао (политичара из Отвореног Балкана је) да рушимо бреме историјских баријера и скидамо тешки терет са леђа наших потомака”, а овакве иницијативе које повезују, граде и промовишу мир, стабилност и бољу будућност свих грађана, у време када се дешавају сукоби на тлу Европе, је истински историјски подухат вредан пажње.
Отворени Балкан подржава и Европска унија. Европски комесар за проширење и суседску политику Оливер Вархеји оценио је на последњем састанку да је иницијатива Отворени Балкан добра идеја и могућност да се у региону промени реалност и убрза економска интеграција.
Отворени Балкан подржавају и Сједињене Америчке Државе. Специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар рекао је да се накада на Балкан гледало као на ратни регион, а да се сада захваљујући иницијативи и пријатељству лидера који га предводе посматра као простор са “великим ресурсима и предузетничким духом“.
Oslanjamo se jedni na druge, razumemo stav Srbije sankcijama
Преузмите андроид апликацију.
