У знак сећања на страдање браће Јовандић у Новосадској рацији 1942. године, откривена је спомен плоча на згради која се налази на углу Булевара ослобођења 30 и Булевара краља Петра Првог, где је пре 80. година био њихов дом у ком су страдали.
Након тога је на Булевару краља Петра Првог, испред броја 23 посађено пет стабала јабланова и једна јела, симболично, као што је то у својој туги урадила мајка свирепо убијених синова, Јелка Јовандић.
– Ових дана Нови Сад припрема обележавање страдања Срба, Јевреја и Рома у новосадској рацији, од које је прошло 80 година – каже члан Градског већа за културу Далибор Рожић. – Оно што је уписано црним словима у новосадској историји јесте да је Нови Сад прешао трновите стазе свог развоја, а нажалост имамо и овакве догађаје који су се десили у нашем граду. Откривањем спомен плоче и садњом дрвећа симболично скрећемо пажњу јавности на велико страдање у новосадској рацији, а конкретно на браћу Јовандић. Пет синова Јелене Јовандић јесте страдало тих дана у Новом Саду и минимум што Град може да учини јесте да на овај начин скрене пажњу на тај ружан део наше историје.
Петар Ђурђев директор Архива Града Новог Сада захвалио се Одбору за обележавање рације, Заводу за заштиту споменика и директору Синиши Јокићу, као и директору ЈКП “Градско зеленило” Милошу Егићу, Граду и Епархији бачкој, који су помогли да се читав пројекат реализује.
– Прича породице Јовандић сублимира читаво страдање које се догодило током погрома цивилног становиштва у Бачкој у јануару 1942. године и са собом носи једну универзалну поруку, односно када одређени политички системи изгубе људскост, лако им је да своју снагу искористе за најгоре злочине – поручио је директор Историјског архива Града, историчар Петар Ђурђев. – Превасходно са овог места у Новом Саду говоримо да ово више никада нигде не сме да се понови.
Петар Ђурђев укратко нас је пред спомен плочом посвећеној браћи Јовандић увео у делић историје тог времена, у 23. јануар 1942. године, када је свом силином рација погодила Нови Сад.
Оно што се зна из сведочења Јелке Јовандић јесте да се становништво надало да ће их та силина пуцњаве заобићи, јер је то био један мирољубив народ. Међутим, када је патрола закуцала на дом Јовандића прво што су их питали јесте које су вере, на шта су ови одговорили да су православне.
– Мајка је била затворена и тада се десио масакр и сва петорица су убијена метком у потиљак – са сетом у гласу завршава историчар Ђурђев, додавши да су мајку пустили након покоља. – Тражила је да буде убијена, а као један чин ултимативне даље жртве, непријатељи су одлучили да је опљачкају и оставе у животу. Она је тугу носила све до 1971. године, када је преминула.
Он напомиње да су на том месту, у тродневној вратоломејској ноћи страдали невини људи, апсолутни цивили, јер по сведочењима није било никаквог сукоба са неким оружаним формацијама, већ свесна политика измене демографске структуре на овом простору и спровођење једне антисемитске политике.
Predstavljen program obeležavanja 80. godišnjice Novosadske racije
Преузмите андроид апликацију.
