Прва поставка Радија Нови Сад одмах је поставила чврсте темеље за његово вишедеценијско постојање. Међу бројним уметницима који су баш у зидинама једне од старијих новосадских грађевина започели своју каријеру нашао се и познати југословенски тамбураш Јаника Балаж.
“Зауставите Дунав, и сказаљке старе, ту је песма моја, и песма моје драге…“
Свима нам је позната, можда чак и не знамо одакле, песма “Осам тамбураша с’ Петроварадина“, а управо је то нумера која је инспирисана ликом и делом овог врсног уметника, док га је њен аутор сликар Ратко Шоћ у друштву Мике Антића слушао на Петроварадинској тврђави.
Јаникин бенд бројао је осам чланова, а за ову чувену осморку чуло се широм целе Европе.
За њега везујемо и многе боемске ноћи које су четрдесетак година биле показатељ престижа у новосадским кафанама, али је прва и највећа асоцијација управо Петроварадинска тврђава у чијим се зидинама најчешће могао чути звук Јаникине тамбурице.
Емоција која је прожимала његово стваралаштво била је толико јака да је умела да подели Нови Сад на два дела, боемски и онај обични. Управо ту емоцију је уносио је у тамбурицу свирајући по слуху, без нота, још док није умео да изговори ни прве речи.
Као уметник често се присећао својих првих зарађених новаца, које је са седам година добио певајући “Кад се циган зажели медених колача“ у возу од Бачког градишта до Бечеја у коме је живео.
Иако је своје музичко школовање подредио виолини, послушао је савете старијих и мудријих од себе, те се оставио виолине јер виолиниста има на све стране, а посветио тамбурици што га је и приближило “трону славних“.
Пропутовао је читав свет, свирао пред краљицом Елизабетом II, а само је у париској Олимпији свирао 36 пута. Ипак, до смрти је остао веран нашем граду.
Иако је имао више прилика и позива да оствари многима недосањан “амерички сан“, или се прослави у Совјетском савезу, никада није хтео да напусти Нови Сад, где је и умро 1988. године.
У сећање на овог великана тамбурице основано је удружење грађана “Тамбурица Јанике Балажа“ које улази у другу деценију свога постојања и чини да га никада не заборавимо, а како он не би заборавио нас, његов споменик постављен је на Тргу незнаног јунака где и данас посматра своје омиљено место, Петроварадинску тврђаву.
Najlepši radovi Mite Avramovića – od karikatura do slike Svetog Save iz drugačijeg ugla (FOTO)
