У Београду је данас представљен Центар за четврту индустријску револуцију, при владиној Канцеларији за информационе технологије и електронску управу, у чијем је фокусу спајање науке и привреде у две кључне области – биотехнологији и вештачкој интелигенцији у биомедицини.
Реч је о Центру за четврту индустријску револуцију који су основали Влада Србије и Светски економски форума, као 16. у мрежи центара тог Форума, трећи у Европи и први на Балкану.
Планирано је да сарађује са разним институцијама, па је тако данас потписан споразум између Центра за четврту индустријску револуцију и Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.
Споразум су потписали директор Канцеларије за ИТ и електронску управу Михаило Јовановић и директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена Беговић.
Центар за четврту индустријску револуцију представио је његова директор Јелена Бојовић која је рекла да је Центар почео са радом 1. марта ове године и да ће се првенствено бавити двема темама-биотехнологија и вештачка интелигенција у здравству, али да се очекује да ће се, са развојем технологије, бавити и неким другим темама.
„Оно чиме ће се Центар такође бавити јесте како да повежемо науку и привреду за добробит општег друштва“, рекла је Бојовић.
Навела је да би се некада медицина или биологија пре повезале са хемијом, а да се данас, уколико се биологија или медицина не повежу са информационим технологијама, сигурно стагнира.
„Управо зато ћемо настојати да склапамо необична партнерства како би једни другима помагали у даљем развоју. Такође, бавићемо се инфраструктуром, идентификовати где шта недостаје у научно-истраживачкој инфраструктури, шта недостаје привреди да би могла брзо да прихвати нову технологију и да би кренула што пре и да је извози“, рекла је Бојовић.
Навела је да је данашњим потписивањем споразума, између осталог, идентификовано која су ограничења Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство пре свега у информационом и инфраструктурном систему.
„Данас смо са њима пре свега договорили да почну да користе оно што Канцеларија за ИТ и електронску управу већ има, а то је дата центар, суперкомпјутер и како да помогнемо складиштење огромних количина података које производи Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, да ти подаци буду на сигурном месту у дата центру у Крагујевцу или дата центру у Београду“, рекла је Бојовић.
Навела је да је често у молекуларној биологији и генетици неопходна брза обрада велике количине података.
„Зато је потребан приступ брзим машинама, суперкомпјутерима, који поседујемо у државном дата центру, што може да помогне Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, али и другим институтима да брже и ефикасније заврше посао“, рекла је Бојовић.
Директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена Беговић је рекла да је четврта индустријска револуција омогућила брисање граница између виртуелног, дигиталног, информационих технологија и живих биолошких система.
„Паралено са нашим развојем дошло је и до развоја дата центра у Крагујевцу и Београду који се нам омогућили да складиштимо и обрађујемо податке који треба да буду доступни научној заједници, а са друге стране треба да направимо систем да лекари и здравство имају велике користи и од резултата обраде података и од самих података, да може да им се приступи, а самим тим ће и становништво имати фантастичан бенефит“, рекла је Беговић.
Преузмите андроид апликацију.
