Сезонска депресија често се доводи у везу са хладним, мрачним зимским данима, али – неки људи је доживљавају и лети и позната је као летња депресија. Стручњаци наводе да топлотни таласи и тропске ноћи могу да буду узрок тога. Више од милијарду људи широм света бори се са менталним здрављем, што је терет који се повећава, углавном због анксиозности и депресије.
Летња депресија је стање изазвано топлотним таласима и тропским ноћима
Једна мање позната врста депресије је летњи сезонски афективни поремећај или САД (Seasonal Affective Disorder), посебан облик депресивног поремећаја који карактерише сезонски образац и, као и сваки други облик депресије, представља озбиљно медицинско стање. Сезонска депресија чешћа је током зиме, има везе са тамнијим, хладнијим данима и недостатком друштвене интеракције. Међутим, иако само неколицина доживљава летњу депресију, она може да буде подједнако исцрпљујућа као и шире препозната зимска.
Недавна студија је открила да је летњи сезонски афективни поремећај атипични подтип који погађа 0,57 одсто светске популације, у поређењу са зимском САП, од које пати 5 процената популације.
Стање може да буде изазвано топлотним таласима и тропским ноћима, са симптомима који се крећу од блаже „летње меланхолије“ до онеспособљујућих депресивних симптома, као што су несаница, губитак апетита, узнемиреност и анксиозност.
– Ствари попут придржавања рутине, избегавања екстремних врућина и давања приоритета сну могу да помогну у ублажавању нелагодности, али у тешким случајевима препоручује се тражење медицинске помоћи – наглашава Адам Борланд, клинички психолог из Cleveland Clinic.
Зашто се јавља летња депресија?
Иако већина људи лето доводи у везу са сунцем, одмором и добрим расположењем, за одређени број људи ово годишње доба доноси потпуно супротан ефекат. Летња депресија јесте специфичан облик депресије који се јавља у касно пролеће или рано лето, а повлачи се са доласком хладнијих јесењих дана. Занимљиво је да је по својим симптомима и биолошким механизмима летња депресија потпуно другачија од познатије, зимске депресије.
Експерти и психијатри наводе да је летња депресија сплет биолошких, еколошких и психолошких фактора:
1. Биолошки и хормонски поремећаји
Поремећај мелатонина и серотонина – Предугачак дан и екстремно високи нивои сунчеве светлости ремете лучење мелатонина (хормона спавања). То нарушава природни циркадијални ритам (унутрашњи сат), што директно води у хроничну неиспаваност и анксиозност.
Алергије и упале – Високе концентрације полена током лета изазивају благе, хроничне упалне процесе у организму, за које се у психонеуроимунологији показало да могу да подстакну депресивна стања.
Сензорно преоптерећење – Висока температура, спарина, влага и бучни, продужени дани код неких људи изазивају физичку исцрпљеност и преоптерећење нервног система.
2. Психолошки притисак и „ФОМО” ефекат
Притисак да „морамо да се забављамо” – Током лета друштво нам намеће императив среће – прелепе слике са мора, изласци, путовања. Људи који се из било ког разлога не осећају тако, што због финансија, усамљености или посла, осећају дубоку кривицу, изолованост и FOMO (Fear of Missing Out – страх од пропуштања).
Незадовољство изгледом (Body Image)– Лето захтева мање одеће и одлазак на плажу. Многи људи имају изражен страх од тога како њихово тело изгледа у купаћем костиму, што изазива социјалну анксиозност и повлачење у себе.
3. Губитак дневне рутине
Током лета школски систем стаје, деца су код куће, распоред на послу се мења услед годишњих одмора. За особе којима је стабилна и предвидљива рутина кључна за менталну равнотежу, ова летња „распуштеност” може да изазове осећај губитка контроле и хроничан стрес.
Све већи проблеми менталног здравља
Широм света, број људи који живе са проблемима менталног здравља скоро се удвостручио у последњих 30 година, углавном због повећања анксиозности и депресије. Недавна анализа из нове студије о глобалном терету болести, објављена у часопису The Lancet, открила је да је око 1,2 милијарде људи, што је око 15 одсто светске популације, живело са менталним здравственим поремећајем у 2023. години.
Ове бројке представљају повећање од 95 процената у броју случајева између 1990. и 2023. године. У истом периоду, ментални поремећаји су се попели на ранг листи водећих узрока губитка здравља широм света, са 12. на 5. место.
– Реаговање на потребе менталног здравља наше глобалне популације, посебно оних најрањивијих, је обавеза, а не избор – написали су аутори студије о глобалном терету болести 2023. године.
Процењује се да једна од шест особа, што је око 140 милиона – живи са менталним здравственим поремећајем у европском региону. Према подацима Светске здравствене организације, само једна од три особе које живе са депресијом у региону добила је потребну негу.
Од пандемије цовид 19, депресија и анксиозност међу младима порасле су за процењених 25 одсто, а међу младима од 15 до 29 година самоубиство је сада водећи узрок смрти у региону.
Преузмите андроид апликацију.
