Организам буквално сам себе напада
Ако кажемо да нас осећања трују, онда то није само песничко изражавање. Не верујете?
Погледајте како осећања утичу на поједине органе, па ћете лакше схватити како су тесно повезани са тровањем тела.
1. Љутња
Кад смо љути, долази до застоја у раду јетре. Одатле потиче израз „Иде ми на јетру или ждере ми јетру“. Очигледно вишестолетна природна мудрост зна исто што зна традиционална кинеска медицина.
Истина је увек једна, без обзира на то да ли сте Европљанин, Индијац или Кинез. Осећај љутње онемогућава нормалан рад јетре која је изузетно значајна за чишћење наше крви. Ако је јетра блокирана љутњом, отровани смо!
2. Туга
Слично се догађа када осећај жалости (туге) саботира исправан рад наших плућа – другог органа задуженог за детоксикацију. Како дишете кад сте тужни? Тада дишете као риба – плитко и у грчу.
Крв не добија довољно кисеоника и у њој се задржава превише угљен – диоксида. То нас закисељава и спречава пренос одређених хранљивих материја и у крајњем случају, чак тера неке ћелије да се прилагоде функционисању без кисеоника (тако настају ћелије рака).
3. Страх
И трећи орган за детоксикацију, бубрези, јесу под јаким утицајем осећања. Бубрези и мокраћна бешика највише су под утицајем страха.
Познајете изјаве да се неко „смрзао од страха“ или „пребледео од страха“? То се догађа када се бубрези, од страха, одједном скврче и дође до застоја у филтрирању и чишћењу крви. Последица тога је поремећај циркулације због чега су нам ледене руке и ноге.
4. Брига
Бриге нас трују непосредно. То осећање погађа, првенствено, нашу пробаву – желудац, слезину и гуштерачу. Често се чује да има неко „грчеве од бриге“.
Чињеница је да су тада пробавни органи у грчу и не могу обавити свој задатак, те и најздравија храна може постати у телу отров јер се неисправно прерађује.
5. Похлепа
За похлепне људе кажемо да су „тврдог срца“ и то је веома тачан опис. Похлепа погађа срце и танко црево.
Жеља за све већим и већим богатством испољава се аритмијама и неправилностима рада срца. Похлепа успешно ствара и сва остала, већ споменута, осећања.
Када се стално понављају нека осећања и непрекидно погађају одређене органе, стварају слабу тачку која је пријемчива и за друге, материјално опипљивије тешкоће са органима.
Тако се код „вечно тужних“ јављају хроничне тешкоће дисања (астма, бронхитис), код „вечно забринутих“ тешкоће с пробавом, „увек љутих и разочараних“ тешкоће с јетром, код „стално уплашених“ седа коса, тешкоће органа за репродукцију, тешкоће циркулације и упале мокраћних органа.
